FHP: Nedostatak političke volje u Srbiji da se ratni zločini procesuiraju efikasno i pravično

Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je danas da je to što je Srbija godinu i po dana bila bez tužioca za ratne zločine usporilo rad i pokazalo nedostatak političke volje da se ratni zločini procesuiraju efikasno i pravično.

Na današnjem predstavljanju Izveštaja o sudjenjima za ratne zločine u Srbiji za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine ocenjeno je da je godinu i po dana bez čelnog čoveka Tužilaštva za ratne usporilo i mere predvidjene nacionalnom strategijom u toj oblasti, kao i sprovodjnje akcionog plana za poglavlje 23 koje se bavi pravosudjem u procesu pridruživanja Srbije EU.

„Ne vidimo dovoljno političke volje u reformi i unapredjenju oblasti vladavine prava, a to nam je potrebno u procesu pridruživanja EU i ostvarenju ciljeva poglavlja 23“, kazala je predstavnica Fonda za humanitarno pravo Milica Kostić na prezentaciji u beogradskom Medija centru.

Ona je kao problem navela i „glorifikaciju“ ratnih zločinaca, a kao primere je navela prijem za Momčila Krajišnika i promociju knjige Veselina Šljivančanina.

Prema rečima Milice Kostić, manjak volje i želje da se procesuiranje ratnih zločina okonča pokazuje i nedostatak kapaciteta samog Tužilaštva. To je potkrepila podatkom da u toj pravosudnoj instituciji ima pet zamenika tužioca, a trebalo bi da ih ima sedam. Mere štednje uvedene na državnom nivou uticale su i na rad Tužilaštva.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić istakao je da je nedavnim izborom nove tužiteljke Snežane Stanojković učinjen veliki korak napred.

„Imamo dovoljno instrumenata da krenemo dalje“, kazao je Vekarić.

On je ocenio da je mali broj optužnica posledica i nedovoljnog kapaciteta, a komentarišući veliki broj predmeta u predistražnom postupku, naveo je da će većina tih predmeta „vrlo brzo biti rešena na neki način“.

Vekarić je istakao da je regionalna saradnje „himna“ koje se treba držati kako bi se ratni zločini što efikasnije rešavali pred institucijama.

Istakao je da se tužilaštvima Bosne i Hrvatske postoji jako dobra saradnja, ali da to nije slučaj sa Kosovom.

„Često su tenzije na drugom nivou i nemaju veze sa pravosudjem, nego sa politikom“, kazao je Vekarić.

Autorka godišnjeg Izveštaja o sudjenjima za ratne zločine u Srbiji Marina Kljaijić kao probleme istakla je odugovlačenje postupaka za ratne zločine i pogoršan tretman svedoka i žrtava.

Jedan od uzroka je i to što svedoci prama novim pravilima nadoknadu troškova mogu da dobiju jedino naknadno i preko bankovnih računa, što mnoge na kraju i onemogući da izadju na ročište.

„Ima svedoka koji žive u siromaštvu ili imaju zdravstvenih problema. Neka sudjenja su ugrožena i blokirana zato štoimamo svedoke koji ne mogu da dodju pred sud“, kazala je Kljajić.

Ona je ukazala i na to da u predistražnom postupku postoji oko 800 predmeta i da ako se nastavi ovakvim tempom za 10 godina neće biti rešeno ni 10 odsto slučajeva.

U izveštaju Fonda za humanitarno pravo kao problemi pominju se i slaba vidljivost sudjenja i nezainteresovanost javnosti za njihov tok.

U Izveštaju se kazuje i da poslednja istraživanja pokazuju da većina gradjana u Srbiji nije u stanju da navede niti jedan predmet ratnih zločina koji se procesuira pred domaćim sudovima, niti da navede neku od institucija koje u tome učestvuju.

Kako se ukazuje, Akcioni plan za Poglavlje 23 u okviru pregovora o pristupanju Srbije EU, kao i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, predviđaju niz aktivnosti koje se odnose na vidljivost suđenja za ratne zločine, međutim, one nisu implementirane.

FHP ističe u Izveštaju i to da uprkos zakonskom okviru koji to omogućava, za više od 13 godina procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, javnost nije imala priliku da vidi nijedno svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka ratnih zločina koji učestvuju u ovim predmetima, niti izricanje neke presude.

Po podacima FHP-a za 2016 godinu Odeljenje za ratne zločine u Beogradu donelo je prvostepene presude u u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice. Apelacioni sud doneo je šet odluka po žalbama na presude Višeg suda, pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude.

Potvrdjeno je osam optužnica Tužilaštva za ratne zločine protiv ukupno 15 osoba zbog ratnog zločina.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.