Gavrilo Princip dobija park u Beogradu?
Skupština grada Beograda će na današnjoj sednici doneti više odluka o imenovanju ulica i trgova na teritoriji glavnog grada.
Na teritoriji opštine Vračar, ulicu će dobiti ruski diplomata Nikolaj Hartvig, bivši Finansijski park na Savskom vencu, gde se nalazi spomenik Gavrilu Principu dobiće ime Park Gavrila Principa, kaže gradski menadžer Goran Vesić.
On je rekao da će bivši Devojački park koji se nalazi pored stare zgrade Narodne skupštine gde je spomenik caru Nikolaju Romanovu sada se zvati Park „Aleksandrov“, u čast poginulim članovima tog hora.
Na teritoriji Beograda spomenike će dobiti ruski kosmonaut Jurij Gagarin i Janoš Hunjadi, poznatiji kao Sibinjanin Janko, a ulice će dobiti Olivera Marković,Živan Saramandić, Svetozar Miletić, Milan Kašanin, Vuk Bojović, Mihailo Mika Janković.
„Reč je o ljudima koji su bili učesnici društvenog života u Beogradu i Srbiji ili su zadužili Srbiju i čovečanstvo, kao što je slučaj sa Gagarinom“, kaže Vesić.
Podseća da je Jurij Aleksejevič Gagarin, posetio Beograd za svog života, te misli da je kao prvi čovek u svemiru zadužio čovečanstvo i da ima smisla da mu se u Srbiji podigne spomenik.
Spomenik Gagarinu će biti na teritoriji opštine Novi Beograd u Ulici Jurija Gagarina 155.
Što se tiče hora „Aleksandrov“, Vesić podseća da su oni nekoliko puta gostovali u Beogradu i punili sale, i držali divne koncerte na kojima su pevali srpske pesme.
„Tragedija hora „Aleksandrov“ ponukala je odmah ministra kulture Vladana Vukosavljevića da u dogovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem predloži da se Devojački park u kome se nalazi spomenik Nikolaju Romanovu, preimenuje u Park hora „Aleksandrov““, naglasio je Vesić.
On kaže da očekuje da će novi hor „Aleksandrov“ tokom ove godine gostovati u Beogradu tako da će to biti prilika da se na neki način promoviše taj park što je nešto što može da bude veoma važno.
Kad je reč o Nikolaju Hartvigu, Vesić kaže da je on bio čovek koji je na specifičan način učestvovao u životu Kraljevine Srbije.
Hartvig je 1909. godine postao ruski poslanik u Beogradu, bio je veoma blizak prijatelj tadašnjem predsedniku Vlade Nikoli Pašiću i smatrali su ga velikim prijateljem Srbije, što je on i bio.
„On je iznenada preminuo od srčanog udara posle sastanka sa austrijskim poslanikom koji mu je potvrdio da će Austrougarska objaviti rat Srbiji i način na koji je umro pokazuje koliko mu je bilo stalo do Srbije“, podseća Vesić.
Hartvig je, kako kaže, kao čovek veoma mnogo pomagao Srbiju u Balkanskim ratovima i njegova smrt je bila veliki gubitak ne samo za Rusiju, već i za Srbiju.
Prema njegovim rečima, posle smrti ruskog diplomate tadašnja Skupština grada je veoma brzo donela odluku da se Beogradska ulica od Slavije preimenuje u Hartvigovu, ali to nije urađeno zbog rata.
Posle je, 1930. godine, Beogradska postala Hartvigova ulica, da bi 1943. okupatori Hartvigovu ulicu ponovo nazvali Beogradskom, kako se ona i danas zove.
„Mislim da je vreme da Nikolaj Hartvig ponovo dobije ulicu u Beogradu, i to će biti deo Dubljanske ulice koja počinje od Čuburske, sve do ulice Maksima Gorkog“, zaključio je Vesić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.