Haos u Prištini: Albanaci traže parče Crne Gore

Uprkos velikim pritiscima međunarodne zajednice, kosovski parlament nije glasao za ratifikaciju sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Novonastala situacija pokazuje da u kosovskom društvu nema šireg konsenzusa i da će se kriza i dalje produbljivati.

Sednica kosovskog parlamenta, na kojoj je trebalo da bude održano glasanje o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom, odložena je uprkos pritiscima međunarodne zajednice.

Iako su vesti glasile da sporazum sa Crnom Gorom podržavaju sve poslaničke grupe, osim ekstremističkog pokreta Samoopredeljenje i Srpske liste, sednica kosovskog parlamenta odložena je do petka.

Međutim, upitno je hoće li i u petak kosovski poslanici glasati za ratifikaciju sporazuma, s obzirom da predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji kao krajnji rok za usvajanje navodi sredu.

Prema Veseljijevim rečima, koje prenosi prištinska televizija „Klan Kosova“, politički spektar na Kosovu blizu je ujedinjenja po pitanju demarkacije granice sa Crnom Gorom.

Iako su se albanski politički predstavnici okupili u zgradi parlamenta, nisu započeli sa radom u 11 časova kako je planirano, već su, kako javljaju reporteri sa lica mesta, ispijali kafe u skupštinskom restoranu i holovima kada je stigla informacija da će sednica biti odložena, zbog toga što je opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) povukao obećanje da će glasati za sporazum.

DSK odbija da, zajedno sa sporazumom, glasa i za izveštaj nekadašnjeg zamenika, a sada predsedavajućeg vladine komisije za obeležavanje granice Špejtima Bulićija.

Bulići je prošle godine oštro kritikovao izveštaj prethodne komisije koji je izrađen za vreme vlasti DSK i premijera Ise Mustafe, koji je, prema Bulićijevim rečima, imao mnoge nedostatke.

Na sednici se nisu pojavili ni poslanici Srpske liste, iako su prištinski mediji izveštavali da će predstavnici srpskog naroda na KiM podržati sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom zbog pritisaka iz međunarodne zajednice.

Međutim, tu vest demantovali su iz Srpske liste saopštenjem u kojem piše da Srpska lista neće glasati za demarkaciju sa Crnom Gorom, „uprkos lažnim i tendencioznim tvrdnjama“ medija.

„Tako nešto nije dogovoreno sa nama i nećemo podržati demarkaciju, kako se lažno tvrdi, nego ćemo nastaviti da se borimo za interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a ne pojedinih domaćih i inostranih centara moći“, piše u saopštenju.

Srpska lista upozorava da će se u budućnosti pojaviti još sličnih dezinformacija koje kod srpskog naroda mogu da izazovu, kako se kaže, nespokoj i nesigurnost.

Ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom osnovni je uslov međunarodne zajednice za viznu liberalizaciju, odnosno da građani Kosova bez viza putuju u zemlje EU, objašnjava Stefan Surlić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.

„To je takođe uslov i SAD. Smatralo se da je, nakon nedavne posete (crnogorskog) premijera (Duška) Markovića došlo do konačnog sporazuma i da će komisije na terenu po sistemu ’metar po metar‘ jasno utvrditi liniju razgraničenja. Međutim, ovo su novi politički momenti koji govore da, uprkos velikom i jakom međunarodnom pritisku zvaničnika i EU i SAD, određene političke opcije na Kosovu nisu spremne da podrže demarkaciju. To može voditi ka novoj, ne samo političkoj krizi, već i ka zahlađenju odnosa između predstavnika međunarodne zajednice i kosovskih zvaničnika“, kaže Surlić.

Srpska lista može da obezbedi većinu za glasanje o demarkaciji, dodaje Surlić.

„Budući da trenutno vlada Kosova postoji uz veoma tesnu većinu i uslovljena je podrškom srpskih predstavnika, ukoliko Srpska lista ostane pri stavu da se neće mešati u ovo pitanje, potrebno je da se obezbedi većina od predstavnika opozicije. To znači jedan širi konsenzus albanskih političkih stranaka, ali ova novonastala situacija upravo pokazuje da šireg konsenzusa nema i da će samo produbiti političku krizu na Kosovu“, kaže Surlić.

I dok sa DSK može da se postigne kompromis, sa pokretom Samoopredeljenje, čini se, nema kompromisa. Uoči sednice taj pokret je podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija, zbog, kako su rekli, izdaje zemlje.

Razlog za prijavu je potpisivanje zajedničke deklaracije kosovskog i crnogorskog predsednika kojom je dogovorena korekcija demarkacije u pravcu Kule i Čakora, što taj pokret smatra prevarom, kako bi sporazum o demarkaciji bio izglasan.

Poslanici „Samoopredeljenja“ doneli su u kosovsku skupštinu i peticiju koju je potpisalo oko 200.000 kosovskih Albanaca koji se protive demarkaciji sa Crnom Gorom i formiranju Zajednice srpskih opština.

Kako bi predlog sporazuma o demarkaciji bio izglasan, potrebno je da za njega glasa najmanje 80 od 120 poslanika kosovskog parlamenta. Međutim, kosovska vlada, kako stvari za sada stoje, nema potreban broj poslanika.

(Sputnjik)

4 komentara
  1. milovan

    Srbi trebaju podrzati.Neka vide ti otpadnici od Gorih Crnih sta znaci otimacina. Sada im treba vratiti kako su oni pomogli Srbima.

  2. dardanela

    a Srbi su takvi da će se još stvarno žrtvovati za „braću “ Crnogorce

  3. Miša

    Zaigrala mečka j na njihovim vratima.Sad će biti „Upomoć braćo Srbi“

  4. anonimus

    pa crnogorci ih kao bracu priznase pa sad neka jedu g…a

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike