Hoće li Srbin opet rado u vojnike?

BEOGRAD – U Srbiji je 74 odsto građana za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, pokazalo je istraživanje Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost pre nekoliko meseci.

Taj podatak ide u prilog ideji predsednika Aleksandra Vučića za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, ali nije i jedini momenat o kojem treba voditi računa.

Predsednik Vučić već je naznačio da treba videti i koliko bi to koštalo državu.

Generalštab Vojske Srbije prosle godine je, prema navodima medija, napravio neku računicu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka i došao do cifre od oko 70 milijardi dinara, samo u prvoj godini.

Šef države i vrhovni komandant oružanih snaga, po Ustavu Srbije, precizirao je da misli na vojnu obuku u trajanju od tri do šest meseci, a ne 12, kao što je to ranije bilo.

„Cena“ obaveznog služenja vojnog roka, međutim, nije i jedina računica kojom se zemlje, poput naše, rukovode u procenama da li treba da propišu „služenje“ ili ne.

Gruzija je, na primer, samo osam meseci nakon ukidanja, ponovo uvela obavezni vojni rok.

Novi sistem obuhvata vojnu obuku tri meseca, a zatim službu u profesionalnoj vojsci u svrhu podrške narednih devet meseci.

Litvanija je, takođe, ponovo uvela vojni rok 2016, nakon što ga je ukinula 2008. Sada svi Litvanci između 18 i 26 godina, sem ako nisu „studenti ili samohrani očevi“, moraju da služe vojsku godinu dana.

Građani Švedske su glasali da se ponovo uvede obavezni vojni rok. On je bio ukinut 2010, i to nakon 100 godina obaveznog služenja.

Eksperti ukazuju i na druge argumente u prilog tom predlogu.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da, mimo nekih katastrofičnih scenarija, treba imati u vidu realne opasnosti, a zemlja koja jasno pokaže drugima, pa i obaveznim služenjem vojnog roka, da je spremna da se brani – ima jak mehanizam odvraćanja i sprečavanja neželjenog razvoja događaja.

Pored toga, kaže, zbog klimatskih promena i lošeg ophođenja ljudi prema svojoj okolini, vojska je potrebna kao podrška civilnom društvu u rešavanju posledica i prirodnih i veštački izazvanih katastrofa i podsetio na poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine.

Radić smatra da je neozbiljno u ovom trenutku davati procene koliko bi državu koštalo ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka:

„Procena ne može da se pravi samo na troškovima hrane, već sveobuhvatno, sa obukom i potrebama vojske“, naglasio je Radić za Tanjug i dodao da je činjenica da odbrana zahteva novac.

On je podsetio da prema podacima NATO-a, njegove članice izdvajaju dva odsto BDP-a za vojsku.

„To je vrednost izdvajanja za odbranu, koja je postala univerzalna, jer ne mozete živeti u okruženju NATO i u Evropi koja je gotovo čitava u NATO, a da Srbija, sa još nekim neutralnim zemljama koje jako mnogo izdvajaju za odbranu, kaže, ‘mi možemo da imamo neka druga pravila igre'“, naglasio je Radić.

On smatra da vojna neutralnost, u kojoj smo sada, zahteva i više izdvajanja od zemalja koje su unutar NATO

„Preduslov za obnavljanje obaveznog služenja vojnog roka je kampanja vlade prema naciji, jer su ljudi konformisti, pa iako u anketama kažu da ga treba uvesti – to nije baš tako“, ukazao je takođe Radić.

Radić je zaključio da je na Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije da daju jasne odgovore – kakva treba da bude organizacija vojske u budućnosti u odnosu na količinu novca koji imamo i realne procene bezbednostih problema na koje možemo naići i unutar toga.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.