U trendu

Hrast u Divljani jedinstven u Srbiji – lista i bez debla

Džinovski hrast kitnjak u selu Divljana kod Bele Palanke još odoleva vremenu iako je od njegovog stabla ostala maltene samo kora.

Hrast sa prilaznog puta izgleda poput svakog drugog drveta, međutim, sa suprotne strane, na dnu stabla vidi se ogromna rupa, a ulaskom u nju umesto debla vidi se nebo.

Biolog Zavoda za zaštitu prirode Dragana Nedeljković kazala je da se po tome hrast u Divljani razlikuje od svih drugih u našoj zemlji.

„U Srbiji su 64 hrasta pod odredjenom vrstom zaštite. Neki su zaštićeni zbog svojih dimenzija, zbog svojih dendrometrijskih osobina, a neki su zaštićeni zbog svoje starosti. Jedan broj stabala ima takve šupljine u svom stablu. Medjutim, smatra se da ovo stablo u selu Divljana kod Bele Palanke ima najveću šupljinu jer, kako kaže lokalno stanovništvo, unutra može da se smesti čak izmedju osam i deset odraslih ljudi.“

Stanovnici Divljane sigurni su da je njihov zavetni hrast star 800 do 900 godina, a ima i onih koji veruju da su ga pre 1.000 godina zasadili podanici makedonskog cara Samuila.

Stručnjaci medjutim procenjuju da je ovo džinovsko drvo staro između 400 i 500 godina.

„Što se tiče starosti, ona se na žalost ne može precizno da utvrdi u ovom slučaju zato što ima veliku šupljinu u samom stablu i nedovoljno zdravog kambijuma, pa se standardne metode koje se koriste u šumarstvu ne mogu primeniti na ovo stablo“, kaže Nedeljković.

Obim stabla hrasta u Divljani veći je od šest metara, a njegov prečnik iznosi dva metra. Stručnjaci smatraju da opstaje zahvaljujući dobrom i velikom korenovom sistemu.

„S obzirom da lokalno stanovništvo pamti ovo stablo u poslednjih 100 godina, a neke priče govore i u poslednjih 200 godina u ovakvom stanju kakvo je i danas, smatramo da i u budućnosti ovo stablo može da opstane, mada generalno stabla hrasta dostižu do 600, odnosno 700 godina i to je njihov vrhunac“, dodaje Nedeljković.

Pretpostavlja se da je šupljina u stablu hrasta nastala prilikom požara ili još verovatnije prilikom pokušaja meštana da pronađu blago koje je navodno zakopano u njegovom korenu.

Hrst je od 1984. godine zaštićen kao spomenik prirode botaničkog karaktera.

Džinovski hrast kitnjak u selu Divljana kod Bele Palanke izgleda poput svakog drugog drveta. Međutim, na dnu stabla vidi se ogromna rupa, jer je od njegovog stable ostala maltene samo kora, a ulaskom u nju vidi se nebo.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.