Izjašnjavanje zaposlenih o nacionalnoj pripadnosti samo uz saglasnost

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio je danas da odredba zakona o upisu podataka o nacionalnoj pripadnosti u Registar zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava ne može podrazumevati obavezu zaposlenih u javnom sektoru da se izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti, i da taj upis može biti vršen samo „fakultativno, samo onda kad i ako to oni žele. “

U saopštenju se dodaje da se Povereniku obratio veći broj predstavnika medija i građana interesujući se za njegov stav i eventualnu reakciju povodom činjenice da je usvojenim Zakonom o Registru zaposlenih, pored ostalog predviđeno da se u Registar unose i obrađuju podaci o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih.

„Pozivajući se na odredbe Ustava, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Krivični zakonik, ne upuštajući se u podrobniju ocenu usvojenog zakonskog rešenja, smatram nespornim da odredba zakona o upisu podataka o nacionalnoj pripadnosti u Registar ni u kom slučaju ne može podrazumevati obavezu zaposlenih u javnom sektoru da se izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti, i da taj upis može biti vršen samo fakultativno, samo onda kad i ako to oni žele „, istakao je Šabić.

Poverenik je podsetio da Ustav predviđa da je „izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno te da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.““Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (član 16) podatak o nacionalnoj pripadnosti svrstava u kategoriju naročito osetljivih podataka koji se mogu obrađivati isključivo na osnovu slobodnog pristanka. I Krivični zakonik (član 130) predviđa kao krivično delo sa zaprećenom kaznom zatvora do tri godine prinuđivanje nekog da se izjasni o nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da to rešenje nije bilo sadržano u predlogu zakona koji je Vlada uputila u Skupštinu.

„Ono je sastavni deo Zakona postalo kada je Vlada prihvatila odgovarajući amandman, pa Poverenik nije bio u prilici da o njemu daje mišljenje niti je Vlada prihvatajući amandman, to mišljenje tražila. Shodno navedenom, nisam informisan ni o argumentima na kojima je amandman zasnovan, ali polazim od pretpostavke da je reč o već i ranije pominjanim razlozima kao što su ravnopravnost u vođenju javnih poslova i s tim u vezi, obezbeđenje ravnomerne zastupljenosti pripadnika manjina prilikom zapošljavanja u javnim službama“, naveo je Šabić. ;

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.