Izostaju sudjenja počiniocima ratnih zločina

Neefikasan rad Tužilaštva za ratne zločine i neprocesuiranje visokorangiranih počinilaca neke su od karakteristika sudjenja za ratne zločine u Srbiji u prethodne dve godine, rečeno je danas u Beogradu na skupu o toj problematici.

U izveštaju o sudjenjima za ratne zločine u 2014. i 2015, koji je predstavio Fond za humanitarno pravo, ocenjeno je da su neke od odlika tih sudjenja nedovoljno pripremljene optužnice i ublažavanje kazni ispod zakonskog minimuma.

Taj izveštaj ukazao je i na „skromne efekte regionalne saradnje“ kao i na „neprimereno dugo trajanje postupaka za ratne zločine“.

Izvršna direktorka FHP Sandra Orlović i ambasador Švajcarske Žan Danijel Ruh ukazali su i da bi izbor novog tužioca za ratne zločine, s obzirom da je dosadašnjem Vladimiru Vukčeviću istekao mandat, trebalo sprovesti transparentno i bez političkog uticaja.

Ruh je ukazao na značaj procesuiranja odgovornih za ratne zločine i sa aspekta nastavka evropskog puta Srbije, jer kako je rekao, „Srbija i čitav region ne mogu da ostanu zaglavljeni u prošlosti“.

On se osvrnuo i na potragu za telima Kosovskih Albanaca u predmetu „Rudnica“ i naveo da je u tom slučaju „tempo istrage daleko od optimalnog “ i da bi trebalo razotkriti strukturu nalogodavaca ratnih zločina.

Ruh se osvrnuo i na slučaj „Štrpce“ ukazavši da je obaveza Srbije da brine o porodicama 19 otetih iz voza i ubijenih ljudi nesrpske nacionalnosti.

Orlović je rekla da je u 2014. i 2015. podignuto devet optužnica sa ukupno 22 okrivljena i da u tom periodu nije bilo optužnica protiv srednjerangiranih i visokorangiranih počinilaca dok je u 2010. godini bilo 32 okrivljena.

Ona je ocenila da taj period karakteriše „povećen broj broj nedovoljno dobro pripremljenih optužnica“ i pet oslobadjajućih presuda u 2015. godini.

Izveštaj je sačinjen na osnovu praćenja 27 predmeta za ratne zločine, pred Višim i Apelacionim sudom u Beogradu kao i pred sudovima opšte nadležnosti u Srbiji.

U izveštaju je navedeno i da je u prethodne dve godine tempo rada Tužilaštva za ratne zločine „nezadovljavajući sa aspekta očekivanja žrtava i potrebe uspostavljanja vladavine prava u odnosu na teške zločine počinjene tokom ’90-tih godina prošlog veka“.

„Trenutni rezultati kao i projekcija rada ukazuju da je tom Tužilaštvu potrebno značajno jačanje resursa kao i tužilačka strategija kojom bi se resursi racionalnije i efikasnije usmeravali, pre svega na rešavanje prioritetnih predmeta“, stoji u izveštaju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.