Ljajić: Zahtevi Hrvatske su neutemeljeni
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić rekao je danas da su tvrdnje hrvatskog ministra spoljnih poslova Mire Kovača da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU potpuno „neutemeljene, netačne i kao takve deplasirane“.
Ljajić se osvrnuo na izjavu hrvatskog zvaničnika da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje pglalja 23 zbog nesaradnje sa Hagom, primene zakona o univerzalnoj jurisdikciji suda za ratne zločine i prava manjina.
„S obzirom na to da sam se godinama bavio svim ovim pitanjima, sa punom odgovornošću mogu da kažem da da je u Srbiji, u oblastima o kojima je govorio Kovač, u proteklih 15 godina ostvaren najveći napredak“, kazao je Ljajić, saopšteno je iz njegovog kabineta.
On je naveo da je u saradnji sa Haškim tribunalom Srbija ispunila sve svoje obaveze kada je reč o izručenju optuženika i kao ni jedna zemlja u regionu isporučila 45 osoba, uključujući tu i bivše predsednike, članove vlade, načelnike generalštaba, najviše predstavnike civilnih i vojnih obaveštajnih službi.
„Podsećam da je saradnja sa Hagom praktično završena u uslovima kada taj sud svojim postupcima i odlukama ni najmanje nije učinio da se ta saradnja olakša“, rekao je Ljajić.
Govoreći o pitanju jurisdikcije suda za ratne zločine, Ljajić je ukazao da Hrvatskoj nije smetalo kada je zbog te iste jurisdikcije u Beogradu sudjeno optuženima za zločine u Ovčari.
„Sada je odjednom to postalo problem u bilateralnim odnosima, iako više zemalja članica EU imaju iste zakone, sa identičnim nadležnostima kao sud za ratne zločine u Srbiji“, kazao je potpredsednik Vlade Srbije .
On je podsetio da su po pitanju prava manjina sve medjunarodne relevantne organizacije, kao što su UN, EU, OEBS, Savet Evrope, Stejt department, konstatovale da je Srbija napravila impozantne rezultate i da je postavila visoke standarde zaštite ljudskih, a posebno manjinskih prava.
„Srbija, kao jedna od retkih zemalja, poštuje kako indivudualna, tako i kolektivna prava manjina, uključujući i pravo na kulturnu autonomiju. To se ne bi moglo reći za mnoge države, uključujući tu i neke članice EU i Hrvatsku“, tvrdi Ljajić.
Govoreći o hrvatskim primedbama u vezi sa zastupljenošću manjina u parlamentu, Ljajić je naveo da Srbija ima odredbu izbornog zakona o „prirodnom pragu“, koji manjinama omogućava ulazak u parlament sa cenzusom od svega 0,4 odsto.
Ljajić je ocenio da ne postoji država u EU koja bezuslovno omogućava svim manjinskim zajednicama ulazak u parlament i da to ne omogućava ni Hrvatska svojim izbornim zakonom.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.