najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Ljudska prava u Srbiji 2017: Odsustvo dijaloga, gušenje slobode medija i kritičkog mišljenja

Odsustvo javnog dijaloga, gušenje medijskih sloboda, kritičkog mišljena i urušavanje pojedinih već ostvarenih prava i sloboda obeležilo je 2017. godinu u Srbiji, izjavila je danas programska direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović.

„Sve to praćeno je često bezobzirnim napadima na sve koji drugačije vide budućnost srpskog društva i nisu spremni da bezrezervno podržavaju poteze i odluke vladajuće strukture“, rekla je Petrovićeva na predstavljanju izveštaja tog centra o ljudskim pravima u Srbiji 2017. godine.

U izveštaju je navedeno da je politički život u prošloj godini obeležen temama koje već godinama opterećuju političku scenu Srbije i imaju veliki uticaj na evropske integracije zemlje.

To su, kako je navedeno, na prvom mestu pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, evrointegracije, definisanje spoljne politike Srbije i reginalna saradnja, dok je na unutrašnjem planu godina bila obeležena predsedničkim izborima, formiranjem Vlade Srbije i reforma u svim oblastima koje je neophodno sprovoditi u skladu sa zahtevima iz usvojenih strategija i akcionih planova.

Ono što je obeležilo prethodnu godinu su ustaven reforme koje se tiču pravosudja, a koje bi trebalo da doprinesu nezavisnosti sudske vlasti i oslobadjanju od političkog uticaja.

Medjutim, prema rečima istraživača Beogradskog centra za ljudska prava Dušana Pokuševskog, sumnja se u iskrenost vlasti za tim reformama zbog amandmana Ministarstva pravde kao i odnosa predstavnika tog ministarstva prema članovima profesionalnih organizacija sudija i tužilaca i stručnjaka iz civilnog društva, čija predložena rešenja se ne prihvataju.

Govoreći o stanju u medijima novinar Ivan Protić ukazao je da su se u 2017. medijske slobode sve više gušile, a da je materijalni pložaj medija i novinara sve gori.

„Izdvojile su se dva negativna trenda – kršenje profesionalnih i ljudskih prava samih novinara i kršenje ljudskih prava medijske publike, pre svega od provladinih medija koji masovno krše profesionalne kodekse“, rekao je Protić.

Kako je dodao, raslo je nekažnjeno nasilje nad novinarima, pritisci, vredjanje, ometanje, sudska zaštita je bila retka, a istrage i sudjenja za ubistva novinara iz prošlog veka, ni u 2017. godini nisu završena.

On je naveo da vlast potpuno kontroliše većinu medija i koristi ih kao sredstvo za promociju i PR, dok samo mali broj medija obavlja svoj posao profesionalno, ali je pod konstantnim pritiskom vlasti i izložen optužbama da rade protiv države.

Ono što je jako loše i čime se krše prava ne samo novinara nego publike je tabloidizacija medija koja, po njegovim rečima, ima dalekosežne posledice.

Dodatno zabrinjava što provladini mediji šire strah i paniku kod gradjana svakodnevnim naslovima o skorom napadu na Srbiju i vestima o spoljnim i unutrašnjim zaverama protiv Srbije, dodao je Protić.

On je kazao da je u 2017. godini zabeleženo 68 napada na novinare, najčešće one koji se bave istraživačkim novinarstvom i izveštavaju o organizovanom kriminalu i korupciji.

U delu izveštaju koji govori o ekonomskim i socijalnim pitanjima se navodi da oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe.

Navedeno je da iako neki ekonomisti pozitivno ocenjuju reforme koje sprovodi srpska vlada, privredni rast u 2017. godini je bio mnogo manji od planiranog i značajno zaostaje u poredjenju sa privrednim rastom zemalja u regionu.

Ukazano je i na donošenje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom krajem prošle godine kojim se kako je navedeno, krši Konvencija o zaštit materinstva medjunarodne organizacije rada jer novi zakon predvidja da se za osnovicu za naknadu uzima mesečni prosek zarade koji je roditelj ostvario u prethodnih 18 meseci, umesto 12 meseci kako je pre toga bilo predvidjeno.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike