NAJHRABRIJA srpska porodica na Kosovu (video)

U južnom delu Kosovske Mitrovice danas živi samo jedna srpska porodica.

Dok iz privremenih prištinskih institucija stižu najave o neminovnom ujedinjenju južnog i severnog dela Mitrovice, predstavnici Srba sa Kosova i Metohije i Srbi sa severa pokrajine poručili su da neće dozvoliti aneksiju severnog dela, kao ni ostvarenje cilja albanskih političkih predstavnika da proteraju Srbe kao što su to uradili iz južnog dela grada, gde danas živi samo jedna srpska porodica — sveštenik sa suprugom i četvoro dece.

Kako žive Srbi u južnom delu Kosova? Ova porodica to možda najbolje zna

Kako žive Srbi u južnom delu Kosova? Ova porodica to možda najbolje znahttps://rs.sputniknews.com/zivot/201902031118734759-srbi-juzna-mitrovica-/

Gepostet von Sputnik Srbija am Sonntag, 3. Februar 2019

Jerej Nenad Stojanović služi već dve i po godine u Crkvi Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice, gde je pre rata 1999. godine živelo oko 50.000 Srba.

Crkva posvećena prvom srpskom arhiepiskopu pre rata bila je centralna crkva u Kosovskoj Mitrovici, a u nju su, kako za Tanjug kaže jerej Stojanović, dolazili vernici iz Mitrovice, Zvečana i Leposavića i bila je jedno od omiljenih mesta za okupljanje i druženje. Tu su proslavljani Uskrsi i Božići, u njoj su se krštavali, venčavali i proživljavali i svoje žalosti i radosti.

„Oko 50.000 Srba je živelo u južnom delu Mitrovice i najviše su se okupljali u crkvi. Ljudi koji su mojih godina dolaze i pričaju mi da se sećaju da su ovde dolazili da se viđaju, čak i sa devojkama u crkveno dvorište“, kaže Stojanović za Tanjug.

Navodi da je danas situacija takva da u južnom delu nema Srba, nikoga sem njega, supruge i njihove dece.

„Mi smo jedini Srbi ovde, a na liturgije uglavnom ljudi dolaze iz severnog dela, taksijem, pešaka. Nekada bude 10, nekada 20 vernika, zavisi od praznika. Kada je Sveti Sava, bude malo više ljudi, nekada čak i do 100“, kaže Stojanović.

Dodaje da manji broj vernika dolazi kada se dešavaju neki problemi sa mostom koji razdvaja severni od južnog dela Mitrovice.

„Tada su ljudi uplašeni i nesigurni da dolaze ovde pešice i nekada se desi da sem mene, popadije i moje dece ne bude nikoga“, rekao je Stojanović.

Sveštenik i njegova porodica navikli su se na uslove u kojima žive, a kako navodi Stojanović, dosad nisu imali problema sa Albancima koji ih okružuju.

„Osećamo se sigurno, organizovali smo život, deca nam idu u školu u severnom delu, ja radim u severnom delu u školi, gde predajem veronauku. Navikli smo se na život ovde“, navodi Stojanović i dodaje da su ipak stalno na oprezu i da paze gde se kreću, odnosno izbegavaju mesta u centru južnog dela Mitrovice, gde bi možda mogli da imaju nekih problema.

Kako kaže, ne šetaju mnogo po gradu, uglavnom su u dvorištu, a u policiju koja ih čuva, koju čine uglavnom Albanci, imaju dosta poverenja.

Deci, navodi Stojanović, nedostaje to što nemaju više drugara u komšiluku, kao i popadiji, koja bi volela da ima neku komšinicu sa kojom bi mogla da se posećuje.

„Zasad nemamo prilike za to, privikavamo se na takav život, a i moja sveštenička služba je takva, da služim ovde u crkvi, molimo se Bogu i pokažemo primer i drugima da jednog dana i oni vide od nas, vrate se na svoja ognjišta, da žive u svom gradu“, kaže jerej.

Sa komšilukom imaju korektne odnose, jedni drugima kažu dobar dan kada se sretnu, navodi Stojanović i ističe da nemaju posebne zamerke na suživot sa Albancima, osim što sem dvorišta mora da ide u civilu, bez mantije, što ga je policija i upozorila da je bolje da radi, kako u južnom delu grada ne bi svi na prvi pogled mogli da shvate da je sveštenik.

„Ne bih otišao odavde“, kaže Stojanović, koji je i poreklom sa Kosova i Metohije, iz Gnjilana, i dodaje da je, osim toga što je sa Kosmeta, razlog za njegovo ostajanje „svetinja koja treba da se očuva, koja treba da se obnovi i koja je ostala od predaka, da se sačuva i očuva i preda potomcima“.

Stojanović navodi da je ta crkva jedna od retkih koja je posvećena Svetom Savi na Kosovu i Metohiji i da se sa izgradnjom te crkve počelo 1896. godine, ali da je tih godina gradnja često bila prekidana zbog problema sa lokalnim Albancima, koji su, kaže, tukli čak i sveštenike.

Nenad Stojanović: Najlakše je spakovati se i otići na neko drugo mesto, ali
„Izgradnja crkve završena je 1912. godine, a 1921. godine crkva je i osvećena. Od tada je u crkvi služena liturgija redovno, a sačuvana je i 1999. godine“, ispričao je Stojanović i dodao da su 1999. sveštenici ostali da žive tu i kada se srpska vojska povukla sa KiM i kada je otišao srpski narod.

Kaže, crkvu je čuvao Kfor, tačnije Francuzi, ali 2004. godine, Albanci su crkvu zapalili i ona je gotovo potpuno izgorela.

„Crkva je potpuno izgorela, mermer koji je bio na podu i podno grejanje, galerija, ikonostas sve je izgorelo. Pod je na puno mesta napukao od toplote, jer su Albanci ovde ubacili gume od automobila koje su onda zapalili. Bila je cela crna od čađi“, priča Stojanović i dodaje da je nakon toga njegov prethodnik u crkvi u južnom delu Mitrovice, koji je prvi nakon 2004. godine služio u toj crkvi, počeo i sa obnovom crkve 2015. godine.

Za vreme pogroma 2004. godine i pravoslavno groblje u južnom delu grada oskrnavljeno je i polomljeno, danas još uvek nije sređeno i obnovljeno, spomenici su i dalje porušeni, a Stojanović kaže da na to groblje odlaze dva puta godišnje, i to za zadušnice.

„Najlakše je spakovati se i otići na neko drugo mesto, ali kada je čovek predan i služi Bogu, onda je sve ostalo lako“, kaže Stojanović.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike