Miščević: Nema novih uslova u vezi sa pravima nacionalnih manjina

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević je rekla danas da nema novih uslovljavanja u vezi sa pravima nacionalnih manjina, da je evropsko pravo u toj oblasti jasno i da se otvorena pitanja mogu rešiti dijalogom.

„Nema novog uslovljavanja i pravo EU u ovom segmentu apsolutno je jasno i precizno“, rekla je Tanja Miščević u debati o Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji su organizovali Centar savremene politike i Fondacija Konad Adenauer u Srbiji.

Ona je rekla da je pitanje nacionalnih manjine moguće iskoristiti i za bilateralna uslovljavanja a da je „sreća Srbije ili zla kob“ da ima „toliko komšija koji su članice EU.

„Ne želimo da se pitanje odnosa Srbije prema sopstvenim nacionalnim manjinama, prema svojim gradjanima bude deo pregovarčakog procesa jer ta pitanja mogu da budu rešena u jednom otvorenom dijalogu“, rekla je Tanja Miščević.

Ona je ocenila da je u najboljem interesu Hrvatske, Bugarske, Madjarske i Rumunije, pa i zemalja u širem susedstvu poput Slovenije i Grčke, da Srbija napreduje u evropskim integracijama.

Kako je istakla, EU „ne kreira standarde, prava i pravila“ i nema dokumente za prava nacionalnim manjina, osim Konvencije o fundamentalnim pravima, već pravnu zaštitu „pozajmljuje“ od Saveta Evrope, odnosne poziva se na Evropsku konvenciju za zaštitu prava nacionalnih manjina.

Miščević je rekla da se u vezi sa primenom te konvencije Saveta Evrope na dve godine izradjuju izveštaji i da je u slučaju Srbije ocena da je zaštita prava nacionalnih manjina na zavidnom nivou.

Ona je istakla da prilikom izrade Akcionog plana za prava nacionalnih manjina cilj nije bio da se kreira nacionalna politika već da se odgovori na preporuke i otklone nedostaci.

Podsetila je da plan obuhvata 11 oblasti, od obrazovanja i informisanja do zaštite kulturnih spomenika i dodala da je do sada dve trećine mera ispunjeno ili započeto, odnosno da je ispunjeno 67 aktivnosti, dok je 18 delimično ispunjeno.

Ona je rekla da će se se Akcioni plan za prava nacionalnih manjina menjati i unapredjivati tokom procesa pregovora i podsetila da će Evropska komisija u maju obavestiti članice EU o izveštajima o napretku u poglavljima 23 – Pravosudje i osnovna prava, u okviru koga je primpremljen i plan za manjine, i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost.

Miščević je ocenila da je bilo lako postići konsenzus kada je reč o udžbenicima i obrazovanju na manjinskim jezicima, a da izazov predstavlja informisanje na jezicima manjina.

„Veliki znak pitanja ili još uvek imamo dosta pitanja kada je reč o informisanju na jezicima nacionalnih manjina“, rekla je ona i dodala da je to posledica medijskog zakonodvanog okvira koji je predvidjao privatizaciju i prelazak na projektno finansiranje.

Ona je dodala je da se o tom pitanju razgovara i da će se taj zakonski okvir menjati, s obzirom da će biti doneta i nova strategija.

Miščević je rekla i da se odmaklo u pripremi izmena dva krovna zakona – o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i pravima manjina i da se sada traži mišljenje Evropske komisije o me.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije Meho Omerović je rekao da se ti zakoni uskoro očekuju u parlamentu.

Omerović je upozorio da se manjine na prostoru bivše Jugoslavije u poslednje vreme koriste „kao moneta za potkusurivanje“, da se oživljava prošlost i da niko ne žli da „spusti loptu“.

„Poslednjih meseci svakodnevo iz neke od država bivše Jugoslavije se govori jezikom prošlosti, podižu tenzije, čak se i zvecka oružjem“, rekao je on i dodao da se istorija prekraja i veličaju i rehabilituju četništvo i ustaštvo.

Prdsednik Nacionalnog saveta hrvatske manjine Slaven Bačić je rekao da hrvatska nacionalna manjina iskreno podržava evropski put Srbije.

On je ocenio da Akconi plan za prava nacionalnih manjina nije savršen, da je plod kompromisa, alije dodao da ne misli da nije dao rezultate i da je najveći napredak ostvaren u oblasti udžbenika i obrazovanju.

Ukazao je na probleme u komunikaciji sa vlastima oko izrade i sprovodjenja plana.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru Norbert Bekman-Dirkes je rekao da ga je manjinska politika Srbije „pozitivno iznenadila“ i naveo da Srbija ima 32 nacionalne manjine od kojih 20 imaju svoje nacionalne savete.

Dodao je da nacionalne manjine u Srbiji po oceni medjunarodnih organizacija nisu diskriminisane.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.