najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

MUP: U Beogradu obiju i do 1.500 stanova godišnje, komšija najbolji čuvar

Provalnici u Beogradu godišnje obiju i do 1.500 stanova, odnosno tri četiri dnevno, a najčešći izvršioci tih kradja su amateri – narkomani, koji nasumično biraju stanove i to one najmanje obezbedjene, rečeno je agenciji Beta u MUP-u.

U MUP-u navode da najbolju zaštitu od provalnika bez obzira na savremene tehnologije – video nadzor, interfon, blindirana vrata, dobar komšija i dalje predstavlja najbolju i najdelotvorniju zaštitu kada su provale u stanove u pitanju.

„Zahvaljujući pozivu komšija, provalnici su više puta uhvaćeni na delu – u stanu, liftu, ispred zgrade“, rekao je šef Odseka za suzbijanje teških kradja i kradja pri Odeljenju za suzbijanje imovinskih delikata Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd Uglješa Stešević i dodao da do blagog povećanja broja provala dolazi leti u vreme odmora.

Stešević je naveo da je jedan od provalnika svojevremeno za dve godine provalio u 200 stanova u Beogradu.

Iz MUP-a su upozorili da se ne priča svima kuda i kada se putuje, da se takve informacije ne ostavljaju na društvenim mrežama, a ni na telefonskim sekretaricama. Takodje, bilo bi dobro da gradjani kupe male tajmere koje će postaviti na lampu kako bi se ona uključivala i kada u stanu nema nikoga.

Stanovi su, kako je naveo, na meti provalnika uglavnom u prepodnevnim časovima, a poslovni prostor, pošte, banke, magacini poslepodne i uveče.

„Provalnici obično gledaju kako da na lakši način udju u stan, ulaze kroz otvoren prozor, otključana vrata ili pronalaze ključ ispod otirača za obuću, hidrantskom sandučetu, na štoku vrata itd. Lutaju ulicama, ulaze u zgrade i odlučuju se na licu mesta. U stanju su da po par dana prate ima li nekoga“, rekao je Stašević i dodao da obraćaju pažnju na to da li su spuštene roletne na prozorima, gori li svetlo, da li su prozori otvoreni.

Stešević je upozorio da provalnici često u vrata zaglave sitne predmete – papirić ili drvce kako bi ustanovili da li vrata neko otvara, ali i da dolaze do telefona stana da bi proverili da li će se neko javljati. Prema njegovim rečima, kontorlišu i poštanske sandućiće kako bi videli da li se računi i pošta redovno uzimaju.

„Za razliku od provalnika – amatera, koji se uglavnom na licu mesta odlučuju za provalu, profesionalci dobijaju informacije od onih koji „tipuju“ stanove i prave profil potencijalno oštećenog koji sadrži informacije o materijalnoj situaciji, rekao je Stešević i dodao da oni za svoje usluge dobijaju procenat od ukradenog plena.

Stešević je naveo da video nadzor i interfoni, dosta pouzdano štite od provala, kao i sigurnosna blindirana ulazna vrata sa sigurnosnim bravama i dupla brava na ulaznim vratima, a prema njegovim rečima cilindrični uložak brave ne sme da viri spolja, jer se lako se lomi.

„Veoma je važno da gradjani ne ostavljaju ključeve ispod otirača, u sandučićima ili na mestima na kojima bi provalnik mogao lako da ih pronadje i da dragocenosti ne ostavljaju u stanovima već da ih odnesu u sefove kada odu na odmor“, rekao je Stašević.

Dobro je obavestiti komšije pre odlaska na odmor, kako bi obratili pažnju na naš stan, kao i ostaviti ključ osobi od poverenja, koja će obilaziti stan, otvarati poštu, paliti svetla i otvarati prozore i podizati roletne, kako potencijalni provalnici ne bi mogli da pretpostave da vlasnici nisu tu, rekao je Stešević.

Prema njegovim rečima, ne bi bilo loše fotografisati dragocenosti, kao i zapisati serijske brojeve skupocenih uredjaja, radi lakšeg pronalaska i prepoznavanja.

Stešević je naveo da su provalnici uglavnom pljačkali magacine u Surčinu, na Ledinama, u Zemunu i Altini, i da su robu su odvozili sa dva-tri kamiona. Potom su je prevozili van Beograda i prodavali na veliko.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike