Na prvoj tribini "Kultura putem pošte" predstavljeno delo Milisava Savića

 U Muzeju Pošte Srbije (PTT) večeras je predstavljen portret pisca, književnog istoričara i prevodioca Milisava Savića koji po oceni stručnjaka, šalje poruku da literatura ima snagu da menja svet.

Na prvoj tribini „Kultura putem pošte“ profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Boško Suvajdžić istakao je da je Savić izuzetan autor, koji se na različite načine izražava promišljajući uvek o jednom istom – o smislu književnosti i srpskom kulturnom pamćenju.

Njegova koleginica, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Ana Stišović Milovanović istakla je da je Savić od svog prvog dela „Bugarska baraka“ (1969), okarakterisan kao pisac stvarne ili crne proze.

„Od tada do jednog postmodernog pisma, on uvek ima jednu ideju, jednu misao – literatura ima snagu da menja svet, književnost je nešto što nikada neće nestati, a pisana reč mora u ljudima buditi sreću, radost, tugu, ali najpre empatiju i razumevanje života“, kazala je Ana Stišović Milovanović.

Na tribini je predstavljena njena naučna analiza Savićevog stvaralaštva kao postmodernog pisca pod nazivom „Knjige za Ljudmilu“. 

Milovan Savić prokomentarisao je da je to već treća knjiga koja se bavi njegovim radom, a koju je napisala žena.

„Ljudmila je lik iz romna Itala Kalvina i ja smatam da savremana književnost ne bi postojala da nije žena, jer one su čitaoci. Setite se, Milorad Pavić je napisao Hazarski rečnik u ženskom i u muškom pismu, od čega je ženski primerak prodat dest puta više“, kazao je Savić novinarima.

Savić je inače bio urednik Hazarskog rečnika, autor je leksikona „Ko je ko — pisci iz Jugoslavije“ (1994) i autor je više romana medju kojima su „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972), „Ćup komitskog vojvode“ (1990), „Hleb i strah“ (1991, Ninova nagrada), „Ožiljci tišine“ (1996, Nagrada Miroslavljevo jevandjelje), „Princ i serbski spisatelj“ (2008, Nagrada Laza Kostić),“Čvarčić“ (2010).

Na tribini je predstavljena i njegova putopisna proza „Epska Srbija“ (2017) i „Dolina“ .

Savić je bio direktor izdavačkog preduzeća „Prosveta“, bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000—2001, a obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine.

Predavao je na mnogim prestižnim univerzitetima, a njegova dela prevedena su na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski.  

Viši kustos PTT Muzeja Željko Sarić rekao je da će u toj ustanovi biti predstavljeni portreti književnika medju kojima su Matija Bećković, Dragoslav Mihailović, Ljubomir Simović.

„Muzej je postao jedna nezaobilazna kulturna tačka na mapi Beograda“, ocenio je Sarić i  da je ovo bila 28 tribina, podsetivši da je prva organizovana u novembru 2015. godine.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike