Nemački zvaničnik: Ljudi s Balkana praktično nemaju izgleda na azil
Predsednik nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice Manfred Šmit izjavio je da tražioci azila iz zemalja Zapadnog Balkana praktično nemaju izgleda da dobiju azil u Nemačkoj jer u 99 odsto slučajeva dolaze da bi dobili novčanu pomoć, našli posao ili kupili automobil.
Šmit je u intervjuu za nemački radio Dojče vele rekao da je primećen napredak kada je u pitanju broj azilanata koji dolaze iz Srbije. „U oktobru i novembru imali smo 3.000 do 3.600 zahteva za azil (iz Srbije), a sada imamo 1.700“, rekao je Šmit istakavši da efekat preduzetih mera ipak nije kao što je bio očekivan i da će zato biti preduzeti dalji koraci.
Građani Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, koje su označene kao „sigurne zemlje“, dobijaju zaštitu u 0,1 do 0,2 odsto slučajeva.
„Dakle praktično nemaju izgleda na azil u Nemačkoj. Isto ove godine vidimo kod Kosova i Albanije, tu je broj odobrenih zahteva praktično nula“, rekao je Šmit, koji smatra da i njih treba staviti na listu „sigrurnih zemalja“.
Iz Albanije, dodao je, ove godine je dobijeno 28.000 zahteva za azil. „Takav razvoj nismo mogli da prognoziramo i veoma nas je iznenadio“.
Šmit je istakao da od avgusta stupa na snagu novi zakon koji će omogućiti da se kod očigledno neosnovanih zahteva za azil izriče zabrana ulaska i boravka u šengenskom prostoru.
Takođe, po njegovoj oceni, treba zatno skratiti vreme trajanja postupka odlučivanja o azilu jer ne sme više biti finansijski isplativo zadržavanje u Nemačkoj, a ustanove za prijem izbelica treba više da se koncentrišu da tim ljudima pomognu u naturi, a manje novcem.
Na pitanje novinara da li veruje da potražioci azila dolaze samo da bi u Nemačkoj dobijali novčanu pomoć, Šmit kaže da upravo to čuju na mnogim saslušanjima tih ljudi u procesu odlučivanja o pružanju zaštite.
„U 99 odsto slučajeva čujemo: ‘Došli smo da tražimo posao; da nam deca ovde idu u školu; jer je ovde bolja zdravstvena nega…’ Takođe čujemo da mnogi žele da se zadrže u Nemačkoj pola godine kako bi prikupili dovoljno sredstava da u zemlji porekla od toga žive devet do dvanaest meseci. Kada to čujemo, moj Ured u skladu sa tim i odlučuje“, kazao je Šmit.
Osnov za dobijanje azila su status izbeglica, supsidijarna zaštita ili kada je neko teško bolestan i ne može biti adekvatno lečen u domovini.“Ljudi sa Balkana koji dolaze ovde ne dolaze iz razloga koje predviđa Ženevska konvencija. Ima onih koji na saslušanju kažu: ‘Ostavite me još samo četiri nedelje ovde, hoću da kupim auto, poneo sam i pare’. Kada čujete tako nešto, to naprosto nema nikakve veze sa azilom i zaštitom izbeglica“, istakao je Šmit.
„Kada od 200.000 zahteva za azil koliko već imamo ove godine čak 94.000 dođe sa Balkana, onda nešto u temelju nije u redu“, kazao je nemački zvaničnik za migraciju.
Ponovno uvođenje viza balkanskim državama bi ipak, prema njegovom mišljenju, bilo poslednje sredstvo, jer u Nemačkoj legalno živi i radi veliki broj ljudi s Balkana.
„Vraćanje viznog režima bi pogodilo i ljude koji iz tog regiona legalno dolaze u Nemačku i to ne bi bilo pravedno prema njima“, izjavio je Šmit za Dojče vele.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.