Kosovski Albanci od Beograda traže Gazivode i Trepču u zamenu za ZSO. To je uobičajena provokacija, a cilj je da se natera Beograd da prvi ustane od pregovaračkog stola.
Priština ponovo ucenjuje! Samo dva dana pošto je Hašim Tači najavio nastavak dijaloga sa Beogradom u Briselu, šef prištinskog pregovaračkog tima Avni Arifi izjavio je da se daljim razgovorom o Zajednici srpskih opština — gubi vreme.
Bivša šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri otišla je i korak dalje, ističući da je ZSO „opasna za Kosovo“.
Ako je za Prištinu ZSO gubljenje vremena, o čemu će onda Srbija da razgovara u Briselu? Gubi li sve, zaista, smisao?
Aleksandar Stojanović, politikolog sa Kosova, podseća za Sputnjik da Albanci ni pre potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. nisu bili voljni za ovaj dogovor, ali da ih je međunarodna zajednica naterala na to.
„Briselki sporazum i ZSO imali su za cilj da ujedine Srbe na Kosovu i da im omoguće institucionalno funkcionisanje. Priština to ne želi i sada pokušavaju ovakvim opstrukcijama da nateraju Beograd da prvi kaže — ’odustajemo‘! Više puta sam ponovio da Beograd ne treba da srlja, niti da žuri, ali i da ne odustaje od pregovora, jer bi to onda Prištini dalo alibi za potpuni prekid razgovora. Stvari se moraju rešavati tačku po tačku i ako je srpska strana već sve ispunila iz ovog sporazuma, treba videti da li i Priština ima nameru da ostvari preuzeto, pa onda donositi odluke i videti kuda dalje. Dakle, da se težište prebaci na Prištinu“, navodi naš sagovornik.
On objašnjava da taj strah koji postoji kod Prištine, nije ništa drugo nego strah od organizovane zajednice Srba na Kosovu, kao što je to predviđeno Briselskim sporazumom. To proističe iz činjenice da bi Srbi preko ZSO bili povezani, kako na međunarodnim planu, tako i sa Beogradom, iako za to nema razloga, jer i na samom Kosovu postoje Asocijacije opština, ali i u evropskim državama.
Stojanović smatra da je veoma moguće da se na Kosovu održe prevremeni parlamentarni izbori o kojima se spekuliše, i to baš u vreme kad ističe rok za formiranje ZSO koji je dala međunarodna zajednica (avgust-septembar ove godine).
„To bi Albancima dalo ’legitimitet‘ da odlože obavezu — opet. S druge strane, Srbi koji su već počeli da rade na ZSO, ne bi mogli ništa da urade, bar ne bez saglasnosti međunarodne zajednice. Bila je ideja da procesi oko formiranja ZSO teku paralelno sa srpske i albanske strane i da idu ka zajedničkom cilju. Od toga je, očigledno, Priština odustala“, navodi on.
Komentarišući natpise u kosovskim medijima, da bi Srbi mogli da dobiju ZSO, ali da Prištini prepuste Trepču i Gazivode, po njegovim rečima je mešanje baba i žaba.
„U srpsko-albanskim odnosima postoje razne teme i svaka od njih ima svoje posebno mesto i okvir. Imovinska prava su posebna kategorija, a ako govorimo o energetici i o nečemu u šta je Srbija godinama ulagala, to je potuno druga forma. Takva vrsta kompenzacije je apsolutno besmislena i ne postoji utemeljenje za tako nešto, jer je nemoguće menjati ili porediti ove dve stvari. Ovde se radi o stvaranju institucijalnog okvira (ZSO) za normalno funkcionisanje društva. Odnosno, da se ona etnička grupa koja je više ugrožena, u ovom slučaju Srbi, institucijalno organizuju i dobiju mehanizme decentralizacije i sredstva da mogu normalno da razvijaju život i opstanu na ovim prostorima“, objašnjava Stojanović.
Ukoliko bi se na Kosmetu održali novi vanredni izbori, ocena je da sadašnja garnitura nikako ne bi bila u vlasti, već da bi glavnu reč preuzelo „Samoopredeljenje“. To bi automatski značilo i da bi se otvorila mogućnost da se Briselski sporazum koji je potpisao Hašim Tači — poništi.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.