Od početka godine u porodičnom nasilju stradalo je 11 žena

Od početaka godine u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo je 11 žena, dok su u 2015. godini ubijene 34 žene, saopšteno je danas na panel diskusiji „Šta država čini u borbi protiv porodičog nasilja“, koja je organizovana u Beogradu.

Poverenica za ravnopravnost Brankica Jankovića je kazala da je nasilje u porodici u Srbiji izuzetno rasprostranjeno i dodala da je to jasno, iako nije moguće kontinuirano pratiti koliko je rašireno rodno zasnovano nasilje, jer statistika ne razvrstava podatke o žrtvama i počiniocima prema tipu odnosa, srodstvu i drugim parametrima.

„Ne postoji značajnija životna tema, niti životniji problem od toga kako sprečiti nasilje i kako sačuvati život u sopstvenoj kući u porodici. Za mene je to tema broj jedan. U Srbiji još ne postoji jedinstveni način redovnog i sistematskog evidentiranja, dokumentovanja i obrade slučajeva nasilja u porodici“, navela je Brankica Janković.

Ona je kazala da u Srbiji nije moguća „urgentna akcija od trenutka kada se prijavi nasilje“ i dodala da je to od suštinskog značaja za sprečavanje dalje eskalacije nasilja i moguće tragedije.

Poverenica je kazala da je potrebno insistirati na individualnoj odgovornosti.

„Mora se znati da ako u sistemu ima propusta, ko je individualno odgovoran, koji socijalni radnik, koji policajac. To je jedan od uslova da se nasilje zaustavi pre nego što eskalira i način da se smanji broj žrtava“, rekla je ona.
 
Brankica Janković je kazala da je potrebna adekvatna i dosledna politika kažnjavanja počinilaca, kako bi se smanjile mogućnosti da ponovi krivično delo.

Ona je istakla da u Srbiji treba raditi na unapredjenju normativnih okvira.

Prema njenim rečima, uzrok nasilja je duboko ukorenjena rodna diskriminacija.

„Ostaje taj patrijarhalni model odnosa koji je u našem društvu široko rasprostranjen i koji podrazumeva stereotipe o podredjenoj ulozi žene. Mora se menjati kulturni obrazac u čijoj osnovi je ideja o pasivnoj ulozi žene“, rekla je Brankica Janković.

Ona je podsetila da je pre par godina vodjena evropska medijska kampanja protiv nasilja u kojoj je bio naveden podatak da je porodično nasilje najčešči uzrok smrti žena na planeti i da ih češće ubijaju muževi nego što ginu u saobraćajnim nesrećama.

„Ove godine početkom marta u 24 časa ubijene su dve žene u partnerskim odnosima…“, kazala je poverenica i dodala da je neprihvatljivo senzacionalistčko izveštavanje medija u kojem se, izmedju ostalog, sugeriše da je žrtva svojim ponašanjem izazvala zlostavjača.

Jankovićeva je navela da nasilje u porodici nije privatna stvar, već problem celog društva i da u tome mediji imaju veliku ulogu i odgovornost.

Advokatkinja iz Autonomnog ženskog centra Vanja Macanković istakla je da je problem što se na zaštitu od nasilja čeka i „što ne postoji zaštita sad i odmah“.

„Žene se pozivaju da prijavljuju nasilje i to je dobro… Postavlja se pitanje šta država Srbija nudi ženama koje prijavljuju nasilje? Na koji način će da ih zaštiti kada su najranjivije, a to je momenat kada prijave nasilje i kada saopšte nasilniku da će ga napustiti. To su momenti kada se dešavaju ubistva žena“, rekla je Vanja Macanković.

Ona je kazala da je inicijativa tog centra da Srbija usvoji zakon ili izmeni postojeće zakone kako bi se uvele hitne mere zaštite.

Vanja Macanković je kazala da se Centar zalaže da hitne mere zaštite budu u ovlaščenju policije, jer je izgubila mogućnost zadržavanja do 48 sati koju je ranije imala.

Poslanik i nekadašnji predsednik skupštinskog Obora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović kazao je da je odbor na čijem je bio čelu koristio mehanizme koji su mu dostupni i da se dosta bavio problemom nasilja u porodici i da je ima dobru saradnju sa civilnim sektorom.

On je kazao da nezavisni državni organi podnose godišnje izveštaje Odboru i ukazuju na povrede i kršenja državnih organa vlasti i institucija.

„Ključno pitanje, kako mi kao narodna skupština i poslanici vršimo svoju kontrolnu, odnosno nadzornu funkciju. Mi često zaboravljamo da nam je Ustav dao pravo da kontrolišemo izvršnu vlast. U praksi najčešće obavljamo samo svoju predstavničku funkciju i zakonodavnu funkciju“, naveo je Omerović i dodao da je nadzor suština parlamentarne demokratije.

On je kazao da je potrebno uz pomoć medija kontrolnu funkciju staviti „u žižu javnosti“.

„Nemojte da brojimo žrtve na naslovnim stranicama tabloida. Hajde da pokušamo da budemo na naslovnim stranicama jer radimo posao. Hajde da svaki dan prozivamo predstavnike nekih organa jer nešto ne funkcioniše i podsećamo ih šta treba da rade“, naveo je Omerović i ocenio da nasilje u porodici nije privatna stvar već problem države i društva.

Diskusiju je organizovao nedeljnik Vreme.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.