Održan „Veliki školski čas“

U Spomen parku Šumarice danas je, u prisustvu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, služen moleban i održana komorativna mirovna manifestacija „Veliki školski čas“ u znak sećanja na 21. oktobar 1941. kada je u tom gradu streljano više hiljada građana.

Vence pred Spomenika streljanim đacima i profesorima pored predsednika Nikolića, položili su i predstavnici republičke skupštine, vlade, ambasadori Nemačke, Francuske, Slovačke, BiH, Crne Gore, Kine i Palestine, kao i predstavnici ambasada Ruske Federacije, Izraela, Belorusije i Rumunije.

Tradicionalno vence ispred Spomenika položili su i predstavnici Prve kragujevačke gimanzije, Gradske uprave, verskih zajednica, kao i boračkih udruženja.

Obeleževanju sećanja na masovno streljanje civila prisustvovali su i naslednici ubijenih, kao i veliki broj đaka i građana Kragujevca.

Predsednik Nikolić rekao je u izjavi novinarima da mu je drago što veliki broj građana i đaka sa pijetetom i dalje dolazi u Spomen park Šumarice.

„Vreme se malo promenilo i nekad smo bili mnogo agresivniji prema onima koji su nam to radili. Sada vreme pravi zaborav i okrećemo se budućnosti“, rekao je Nikolić i dodao da će Srbija uvek pamtiti današnji dan.

Manifestacijom „Veliki školski čas“, koja se održava od 1971. godine, Kragujevac i Srbija svake godine svetu šalje poruku da se nikada i nigde ne ponovi takav zločin kada su nemački okupatori u jednom danu streljali više hiljada civila.

Taj događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu.

Ove godine, u okviru „Velikog školskog časa“, izveden je scenski prikaz pod nazivom „Između neba i zemlje“, po delu „Nišči“, kragujevačkog pisca Vidosava Stevanovića, koji je uradio i scenario.

Za scenski prikaz u kojem su učestvovali glumci Knjaževsko-srpskog teatra, Stevanović je uradio i scenario, muziku Zoran Hristić, a reditelj je Jano Čanji.

Tekst scenskog prikaza „Između neba i zemlje“, ponuđen je kao prozna celina, u kojem se kroz osam ispovednih fragmenata, prepliću i nastavljaju produbljujući priče o individualnim sudbinama streljanih do opštih, univerzalnih značenja.

Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore je da je ubijeno 2.792 građanina jer za toliko osoba raspolažu ličnim podacima – ko su, gde su i kada rođeni, čime su se bavili. Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.

Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde, a povod su bili nemački gubici u borbama sa partizanskim i četničkim jednicama 1. oktobra na putu Kragujevac-Gornji Milanovac, u kojem su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.

Tim streljanjem dosledno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.