Održana komemoracija povodom smrti osnivača i glavnog urednika Bete Dragana Janjića

 Komemoracija povodom smrti jednog od osnivača i dugogodišnjeg glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Beta, Dragana Janjića, održana je danas u beogradskom Medija centru. 

Podsećajući se vremena u kom su zajedno pokrenuli tu nezavisnu agenciju, bivša direktorka Bete Ljubice Marković kazala je da je Janjić iznad svega bio hrabar čovek koji se uvek borio sa slobodu javne reči.

„Radila sam sa Draganom godinama na istim poslovima, nosili smo se sa istim mukama. Pokazali smo stvarajući agenciju Betu da je u najgore vreme mraka i raspada svih vrednosti devedestih moguće govoriti i pisati slobodno i da je istina jedino merilo u novinarstvu. Odbijali smo da učestvujemo u ratnoj propagandi i borili se za slobodu javne reči. U takvom partnerstvu lakše je znati da si na pravoj strani“, kazala je Ljubica Marković. 

Dodala je da je Janjić uvek bio spreman da bez oklevanja laž nazove tim imenom, „kako u najgore vreme rata, tako i danas u vreme masovne proizvodnje lažne stvarnosti“. 

„Jedan je od prvih koji se glasno suprotstavio najezdi rathohuškaške propagande i pogromu normalnih ljudi u Tanjugu. Nedostajaće njegov slobodni glas u šumi režimskih laži i besmislica koje sve snažnije zaglušuju medijski prostor. Zaslužio je najveće državne počasti, upisivanje u zlatnu knjigu zaslužnih gradjana ove male zemlje u kojoj nema mnogo takvih koji to zaslužuju. Kako zlatne knjige nema ostaje nam da ga upišemo u knjigu sećanja slobodnih novinara i gradjana kao jednog od retkih svetlih primera izuzetnog profesionalca, jednog od najboljih“, kazala je Ljubica Marković. 

Ona je pročitala pismo još jednog od osnivača Bete, Dušana Reljića, koji je za Janjića rekao da je bio hrabar, ispravan čovek koji nije imao nedoumica oko toga na kojoj strani su istina i poštenje.

„Na toj strani je bio i ostao. Dragan je ličnim primerom i novinarskim i političkim delovanjem bio na istaknutom mestu medju onima koji su se borili protiv zla u Srbiji u protekle tri decenije. Sloboda javnosti u Srbiji svesna je koliko je Dragan Janjić doprineo da preživi nada da će u ovoj zemlji prevladati uljudnost i demokratija“, naveo je Reljić. 

Dodao je da pohvale i priznanja koje je Janjić dobijao od predstavnika evropskih država i novinarskih udruženja, kao onih koji nešto znače u svetu i zemlji, treba uporediti sa „olovnom tišinom vlastodržaca i njihovih poslušnika u Srbiji“.  

Nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović ocenio je da je Janjićevu novinarsku karijeru obeležila neprekidna borba za profesionalizaciju novinarstva, insistiranje na etičkim standardima i stalno angažovanje na unapredjenju medijske scene Srbije. 

„Dragan je bio jedan od novinara koji su shvatali značaj novinarstva za stvaranje demokratskog društva, ali onog koje je trebalo da bude četvrti stub demokratije, a ne oglasna tabla ove ili one vlasti. Shvatajući taj značaj medija, neposredno je aktivno učestvovao na stvaranju NUNS-a koje je, osim Bete, bilo druga Draganova kuća“, naveo je Obradović.

Ocenio je da NUNS za Janjića nije bio u toj meri novinarska organizacija već „ideja o drugačijem novinarstvu, lišenom političke privrženosti“.

„Dragan je bio jedan od stubova NUNS-a, uvek spreman da pomogne i da se angažuje. Svojim mudrim savetima i umerenošću lišenom bilo kakve ostrašćenosti bio je uvek kako smo ga interno zvali, glas razuma. Bez trunke sujete ili računice, njegova odmerenost i ogromno iskustvo bili su meni i svima nama od ogromne pomoći da držimo NUNS na tragu ideje njegovih osnivača, plejade najsjajnijh imena srpskog novinarstva medju kojima se nalazi i njegovo ime“, rekao je Obradović. 

Od Janjića se oprostio i urednik Betine redakcije unutrašnje politike Vojkan Kostić koji je kazao da će doskorašnjeg glavnog i odgovornog urednika pamtiti po njegovom doživljaju uredjivačke politike kao neprekidnog traganja za istinom ali i po spremnosti da pruži priliku „desetinama i stotinama“ mladih novinara koji su dolazili u Betu.

„Kada smo u trenucima dokolice razgovarali kako bi mogla da se definiše uredjivačka politika, on je uvek imao odgovor da je to istina. Ako znaš da se to tako desilo, da je to baš tako rečeno, da je od opšteg društvenog interesa i ako si učinio razuman napor da čuješ i drugu stranu, to svakako izlazi u Betinom servisu. Nikad nisam čuo nekoga da tvrdi da mu Dragan nije dozvolio da se nešto objavi ili da je tražio da se objavi nešto što nije odgovaralo malopredjašnjem opisu“, kazao je Kostić.

Glavni i odgovorni urednik Bete Dragan Janjić umro je 31. decembra, a sahranjen je 3. januara na groblju Orlovača u Beogradu.

Janjić je rodjen 6. oktobra 1955. u mestu Lopare, u Bosni i Hercegovini. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, a novinarsku karijeru počeo je u dnevnom listu Politika, dok je u agenciji Tanjug radio do 1994. kao novinar, reporter i urednik.

Jedan je od osnivača nezavisne novinske agencije Beta u kojoj je od 1994. do 2000. bio urednik unutrašnje redakcije i zamenik glavnog i odgovornog urednika, a od 2000. do 2007. glavni i odgovorni urednik.

Od 2007. do 2008. bio je zamenik ministra za kulturu i informisanje, 2008-2010. bio je zamenik glavnog urednika Politike a od 2010. do 2016. savetnik za medije Zaštitnika gradjana.

U Betu se na mesto glavnog i odgovornog urednika vratio 2016. godine.

Tokom dugogodišnje novinarske karijere beskompromisno se borio za objektivnost i profesionalnost u izveštavanju i prava i položaj novinara i nezavisnih medija.

Bio je član Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Komisije za zaštitu novinara i jedan od inicijatora osnivanja nezavisnog sindikata novinara i član sindikata Nezavisnost.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.