Oko 2.000 migranata ostalo zaglavljeno u Srbiji

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović rekao je danas u Beogradu da je nakon zatvaranja „balkanske rute“ oko 2.000 migranata iz bliskoistočnih zemalja ostalo „zaglavljeno u Srbiji.

On je, na konferenciji za novinare, rekao da je problem to što je oko 540 ljudi ostalo u prihvatnim centrima, dok je veliki broj ljudi ostao nezaštićen jer pokušavaju na druge načine da se domognu neke od zemalja u zapadnoj Evropi.

„Veliki je broj njih u parkovima, to su oni koji i dalje ilegalno ulaze u Srbiju ili su tu zatečeni. Promenjena je i ruta kojom se migranti kreću. Oko 75 odsto ljudi se sada kreće rutom Turska-Bugarska-Srbija i želi da stigne do Madjarske“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, u prva tri meseca ove godine 1.886 osoba je izrazilo nadu za azil, njih 262 podnele su zahtev, a odobreno je 13 azila i izdato 90 izbegličkih ličnih karata.

Medjutim, smatra Djurović, najveći problem na terenu je šta raditi sa ljudima koji ne žele azil u Srbiji, ali su izbeglice po svom statusu, jer nemaju regularan osnov boravka, nemaju dokumenta, slobodu kretanja, pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

„Rešenje bi bilo izdavanje privremenog ograničenog azila da ne bi bili ljudi koji se skrivaju po parkovima, vagonima, oni koji ne mogu da udju u hostele i hotele, ne bi bili bolesni i oko njih se ne bi skupljale različite kriminalne grupe“, rekao je Djurović.

Kako je rekao, mi kao društvo moramo upravljati migracijom jer ona neće prestati, zbog čega je neophodno izraditi strategiju i mehanizme kako pomoći ljudima koji prolaze kroz Srbiju ili dobiju azil u njoj.

Psiholog Centra Jana Stojanovć rekla je da su poseban problem sa kojim se suočavaju zaposleni u Centru porodice koje su razdvojene i deca koja putuju bez pratnje roditelja.

„Ljudi se nadaju da će brzo da se spoje sa ostatkom porodice, ali kada shvate da je to dugotrajan proces, postaju očajni. Poseban slučaj su deca bez pratnje roditelja koja su najčešće nesigurna, dezorjentisana, istraumirana, rekla je Stojanović.

Prema njenim rečima, jedno od rešenja bi moglo biti formiranje posebnog centra koji bi se bavio ovakvim slučajevima, jer bi naročito deca mogla biti tretirana na odgovarajući način.

„To su deca koja dolaze iz različitih kultura, a mi nemamo ni dovoljno prevodioca ni tehničkih mogućnosti, a često nedostaje i metodologija kako raditi sa njima“, rekla je Stojanović.

U Centru za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila trenutno rade dva psihologa i dva pedagoga, uz pomoć stručnjaka iz Centara za socijalni rad i Unicefa.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.