Otvorena izložba o arhitektonskoj baštini Beograda

BEOGRAD – U galeriji Narodne banke Srbije otvorena je izložba „Moderna Beograda – arhitektonska bašina prestonice“, kojom je započela manifestacija Dani evropske bašine u Beogradu.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je sinoć rekao da nema ništa prirodnije nego da Dani evropske baštine ove godine počnu tom izložbom jer je, kako je dodao, upravo period između 1918. i 1941. godine vreme kada se Beograd modernizovao, menjao i evropeizovao.

U tom periodu, a posebno 1930-ih godina, Beograd se najbrže razvijao i mnoge zgrade koje danas vidimo su iz tog vremena, rekao je Vesić i kao primer naveo Pravni fakultet, Komandu Ratnog vazduhplovstva, Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, zgradu BIGZ-a, Umetnički pavljon Cvijeta Zuzorić…

„Naša obaveza je da čuvamo sve ove zgrade. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je zaštitio više od 150 ovakvih objekata i čuvajući ih, mi u stvari, čuvamo sopstvenu istoriju i kulturu. Zato je veoma važno da se odgovorno odnosimo prema ovim zgradama“, istakao je Vesić.

On je najavio da će sledeće godine početi rekonstrukcija dve od tih zgrada – Umetičkog paviljona Cvijeta Zuzorić i Komande Ratnog vazduhoplovstva.

Obnovu Paviljona će raditi zajedno Grad Beograd i Ministarstvo kulture, rekao je Vesić i dodao da je ta zgrada odavno zrela za rekonstrukciju.

Kada je reč o obnovi Komande RV, koja je oštećena u bombardovanju 1999. godine, Vesić kaže da će Grad Beograd na tome raditi zajedno sa Vojskom Srbije.

On je rekao da treba da se rekonstruiše i zgrada BIGZ-a i dodao da je siguran da će Grad na ovaj način pokazati da poštuje našu tradiciju i arhitekturu.

Vd direktora Zavoda zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Olivera Vučković, rekla je da je izložba „Moderna Beograda – arhitektonska bašina prestonice“, priređena u godini koja je proglašena za Godinu evropskog kulturnog nasleđa, u godini velikih jubileja.

Ona je pojasnila da je koncept izložbe osmišljen da reprezentuje značajna ostvarenja međuratnog beogradskog modernizma, prikazujući 44 objekta – 38 utvrđenih za spomenik kulture, i šest nominovanih da dobiju taj status.

„Radeći na ovoj izložbi, saradnici Zavoda imali su jasnu ideju da široj javnosti prezentuju moderni pokret u Beogradu koji je prepoznat kao trajna vrednost kulturne baštine, ukažu na bogatstvo njegovih varijeteta, pokažu primere dobre prakse, ali ukažu i na izazove sa kojima se zaštita nepokretnog kulturnog nasledaja suočava danas“, rekla je Vučkovićeva.

Pomoćnik ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa Danijela Vanušić je rekla da je gradski zavod za zaštitu spomenika kulture ovom izložbom dao još jednu potvrdu da umetnost, kao izraz šire kulture, nije autonomna pojava, te da njeno održavanje predstavlja značajan korak u afirmaciji međuratnog modernizma Beorgada.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.