Pašalić: U 2017. najviše pritužbi zbog povrede ekonomsko-imovinskih prava
Zaštitnik gradjana Zoran Pašalić dostavio je Skupštini Srbije izveštaj tog tela za 2017. godinu u kojoj se navodi da su se gradjani prošle godine najčešće žalili na povrede ekonomsko-imovinskih i socijalno-kulturnih prava, dok se trećina svih žalbi odnosila na povrede načela dobre uprave.
„U svojim pritužbama gradjani govore o egzistencijalnim problemima i nezaposlenosti, ali i neefikasnoj državnoj upravi koja ‘ćuti’ kada treba da postupi u korist gradjana“, navodi se u saopštenju Zaštitnika gradjana, koji je izveštaj Skupštini dostavio juče.
On je ocenio da je u oblasti prava deteta zabrinjava povećana stopa siromaštva kome su posebno izložena deca, kao i sveprisutno nasilje u školama.
Pašalić je ocenio da ekonomske mere štednje posebno pogadjaju „odredjene osetljive kategorije stanovništva“, kao što su porodice koje se brinu o teško bolesnom ili detetu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.Zaštitnik gradjana ocenio je da je nasilje nad ženama i decom i dalje izuzetno rasprostranjeno, a nadležni organi i službe ne primenjuju delotvorno i blagovremeno postojeće propise i standarde rada.
„Izostaje koordinisana multidisciplinarna saradnja i razmena informacija izmedju nadležnih organa u obezbedjivanju adekvatne zaštite žrtvama nasilja“, naveo je Pašalić u izveštaju.
On je rekao da je i dalje nizak procenat zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a da loš materijalni status, nepostojanje usluga socijalne zaštite, diskriminacija, nepristupačnost i nepostojanje usluga socijalne zaštite, otežavaju položaj te grupe i dovode ih na „samu marginu društva“.
Pašalić je naveo da, kada je reč o starijoj populaciji, najveći problem predstavlja siromaštvo i zanemarivanje starijih unutar porodice.
Zaštitnik gradjana ocenio je da je tokom 2017. godine u Srbiji nastavljeno unapredjenje zaštite prava lica lišenih slobode, primene policijskih ovlašćenja, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja.
„U Srbiji ne postoji tortura kao organizovana i podsticana pojava od strane državnih organa“, navodi se u saopštenju.
On je naveo i da su pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ključne teme koje i dalje veoma zabrinjavaju predstavnike medija i javnost.
„Prema podacima novinskih udruženja, u Srbiji su u toku izveštajne godine zabeležena 92 napada na novinare. Zaštitnik gradjana je u javnim obraćanjima više puta upozorio javnost na povredu prava u oblasti medijskih sloboda i slobode izražavanja i tražio da se počinioci pretnji, nasilja i zastrašivanja novinara privedu pravdi“, navodi se u saopštenju.
U 2017. godini Zaštitniku gradjana se obratilo više od 12.000 gradjana i primljeno je više od 4.000 pritužbi u kojima su gradjani ukazivali na povredu svojih prava. Zaštitnik gradjana uputio je ukupno 799 preporuka, a u 90 odsto slučajeva, organi uprave postupili su po njima.
Prošle godine značajno smanjen priliv migranata u Srbiju
Zaštitnik građana je u godišnjem izveštaju tog tela naveo da je prošle godine znatno smanjen priliv migranata, Ali da je produžen period njihovog zadržavanja u Srbiji.Kako se navodi u saopštenju zaštitnika gradjana, prema podacima iz decembra, u Srbiji je boravilo izmedju 4.500 i 5.000 migranata.
Otvorena su još tri prihvatna centra, a u mnogima su kapaciteti prošireni i omogućen smeštaj u čvrstim objektima.
„Zaštitnik gradjana kontinuirano prati položaj i zaštitu dece u pokretu, izbeglica i migranata, koji čine 40 odsto ukupnog broja migrantske i izbegličke populacije“, navodi u izveštaju za 2017. godinu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.