Pitanje Vojvodine trajno na dnevnom redu
Istoričarka Latinka Perović ocenila je da se kroz istoriju pokazalo da je pitanje Vojvodine trajno i da će ostati na dnevnom redu i ubuduće.
„I to pitanje se obnavlja i danas, u vezi sa decentralizacijom i politikom regionalizma u savremenoj Evropi, i mislim da će to pitanje ostati na dnevnom redu i u eliti“, kazala je Latinka Perović za Radio televiziju Vojvodine.
Ona je rekla da će se i na pitanju Vojvodine u budućim debatama o novom Ustavu Srbije videti koliko je politička elita suštinski za ulazak u EU, a koliko je to samo retorička opredeljenost.
Prema njenim rečima, kada je reč o novom Ustavu i položaju Vojvodine u njemu, politička elita je prilično podeljena.
„Politička elita je, naravno, i podeljena. Jedni su sledili taj specifični razvoj Vojvodine i njenu pripadnost jednom srednjoevropskom kulturnom i civilizacijskom krugu. Drugi su sledili velikosrpski projekat i Vojvodinu smatrali integralnim delom Srbije, što ona, naravno, u etničkom smislu i jeste, iako je vrlo heterogena“, kazala je Perović.
Ocenila je da Vojvodina ima respektabilnu elitu, od koje u velikoj meri zavisi perspektiva vojvođanskog pitanja, ali je dodala da ta elita nije toliko angažovana u društvenom i političkom životu.
Ona je rekla da se pitanje Vojvodine javljalo u svakoj istorijskoj prekretnici, 1918, 1945, 1974, pa 1988. kada je „na jedan brutalan način poništeno pravo Vojvodine na sopstveni razvoj“.
Prema njenim rečima, i kroz istoriju, kao i danas, jedan rigidni velikodržavni projekat neželjenim smatra svakog ko insistira na autonomnim pravima, na složenosti Vojvodine, specifičnosti njene istorije, na njenim privrednim, kulturnim i etničkim potencijalima.
„Ali mislim i da je veliki broj građana Vojvodine, bez obzira na etničku pripadnost, zainteresovan za to da ljudi ovde raspolažu onim što proizvode, da imaju ljudska, manjinska prava i da ne budu samo region kojim se upravlja iz centra“, kazala je Latinka Perović.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.