Po srpskim propisima država ne može da bude vlasnik novinske agencije

Srpski propisi, konkretno Zakon o javnom informisanju i medijima, kažu da država ne može da bude vlasnik novinske agencije, čak ni posredno, preko nekakve državne ustanove, preduzeća ili drugog pravnog lica koje je u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, izjavio je danas advokat Slobodan Kremenjak.

On je agenciji Beta, komentarišući stav ministra kulture Vladana Vukosavljevića da evropski propisi ne zabranjuju da država bude vlasnik novinske agencije rekao da Vladu Srbije obavezuju srpski a ne evropski propisi.

„Ne znam na koje evropske propise gospodin ministar misli, niti na koji način bi ti propisi bili i relevantni i merodavni za srpsku praksu. Ono što Vladu Republike Srbije obavezuje, pa samim tim i ministra Vukosavljevića, jesu pre svega srpski propisi“, dodao je Kremanjak.

„Srbija je svoju procenu o tome da li je u njenom interesu da ima novinsku agenciju donela još pre pet ili šest godina, Medijskom strategijom, kada se opredelila da će se, umesto što bi bila vlasnik medija, baviti stvaranjem pogodnog ambijenta za nezavisan, autonoman, profesionalan i održiv rad svih medija, bez obzira na njihovo vlasništvo“, rekao je Kremenjak.

Ovakva procena, kako je naveo, „potvrdjena je i  Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine i  Odlukom o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, iz 2015. godine“.

„Ona je, dakle, konstanta srpske politike koja je preživela sve promene vlasti kojima smo u tom periodu bili svedoci“, rekao je Kremenjak.

On smatra da ministar duguje odgovor „šta je njegovo ministarstvo, u periodu od kada je postao ministar, uradilo na stvaranju ambijenta za nezavisan, autonoman, profesionalan i održiv rad svih medija, bez obzira na njihovo vlasništvo i koji ambijent se Srbija obavezala da će stvoriti danas“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.