Po uzoru na Trepču poništiti sve slične otimačine u Srbiji
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić ocenio je danas da nadležne inistutucije u Srbiji moraju da reaguju kao što su to učinile u slučaju Trepeče i ponište sve zakone na osnovu kojih je nepopisana državna imovina oduzeta nacionalizacijom prešla u ruke tajkuna.
„U senci Trepče ne smemo dozvoliti da se nepopisana državna imovina topi i nestaje tako što se tajkunima omogućava da bez osnova prisvajaju imovinu poput Autokomanda preduzeća, ‘Luke Beograd i ‘Imleka'“, rekao je Antić na konferenciji za novinare i dodao da je ta je ta imovina, oduzeta nacionalizacijom, a koja je postala vlasništvo tajkuna, možda i mnogo vrednija od Trepče.
Antić je tim povodom rekao da se prvo sredjuju haos i nered u vlastitoj kući, spavaćoj sobi, pa se tek onda prelazi na ostatak dvorišta, pogotovo ako neko nema faktičku vlast nad ostatkom tog dvorišta.
„Srbija može da se ljuti, da poništava odluke, ali to mora da radi i ovde gde ima faktičku vlast gde njeni predstavnici vlade i vlasti mogu u svakom trenutku da traže da se primeni zakon Srbije“, rekao je Antić i dodao da je upravo pitanje Trepče otvorilo pitanje imovine u Srbiji.
Otvaranjem pitanja Trepče čulo se da Srbija ima popisanu svu državnu imovinu na Kosovu, tamo gde nema vlast od 1999. godine, a istovremeno Mreža za restituciju dobija odgovor da takva evidencija ne postoji u Srbiji, rekao je Antić.
Prema njegovim rečima, niko u Republičkoj direkciji za imovinu, Gradu Beogradu, Ministarstvu privrede ne popisuje imovinu jer se podaci kriju da bi imovina bila opljačkana.
Antić je naveo i da je restitucije najbolji lek za otimanje državne imovine.
„Da nije bilo restitucije nikada ne bismo znali da su od 2000. po Šešeljevom zakonu u Knez Mihajlovoj 9 u zgradi Velizara Mitrovića vlasnici dva lokala izvesna Ceca Svetlana Ražnatović i kompanija Miroslava Miškovića, i da nikada ta svojina nije bila popisana“, rekao je Antić.
Antić je rekao da je Trepča oteta od vlasnika 1946. zakonom o nacionalizaciji i da se 60 godina kasnije na Kosovu, ponavljaju iste ideje Edvarda Kardelja na osnovu kojih je taj rudarsko-metalurški kombinat prešao u ruke Vlade Kosova.
On je ocenio da je problem sa Zakonom o Trepči u tome što je ona definisana kao društveno preduzeće pod upravom Kosovske agencije za privatizaciju.
Antić je ocenio kao ključnu i dobru stvar za gradjane to što se nije desila privatizacija državne svojine tako da je u zakonu o Trepči sporno što je predvidjeno da su mineralni resursi vlasništvo Kosova.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.