Podići svest građana o uvođenju obaveznog osiguranja imovine

Šef Kancelarije za obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević izjavio je danas da u ovom trenutku ne postoji spremnost da se u Srbiju uvede obavezno osiguranje imovine za privatna lica, ali da je to nešto o čemu mora da se priča i da bude predmet dijaloga.

„Osiguranje je vrlo bolna tema. Dodatan trošak na već velike troškove, a mala primanja. Nisam siguran da u ovom trenutku postoji spremnost da se krene putem propisivanja obaveznog osiguranja imovine, naročito za privatna lica“, rekao je Blagojević novinarima u Skupštini Srbje u pauzi skupa na kome su predstavljeni predlozi novih rešenja za sistemski pristup upravljanju rizikom od elementarnih i drugih nepogoda.

On je ukazao da se mora raditi na podizanju svesti ljudi o značaju osigranja imovine.

„Država je dala sve što je mogla da da ugroženima u polavama 2014. godine. Preko pet milijardi dinara pomoći podeljeno je korisnicima širom Srbije čije su kuće oštećene ili srušene u poplavama radi se o pomoći koja je data za blizu 21.000 porodica u Srbiji. Mi radimo na obezbeđenju finansijskih mehanizama za zaštitu u budžetu u ovakvim slučajevim“, naveo je on i dodao da će država priskakati u pomoć građanima kada god postoji potreba za tim.

„Ono što država radi je pomoć – kao što je bilo u slučaju poplava prošle godine. Osiguravajuća društva rade naknadu štete i to je ono što treba imati u vidu…Ono što je država davala nije bilo dovoljno da pokrije punu štetu. Ne verujem da je bilo ko dobio punu kompenzaciju. Sa osiguranjem ta bi situacija bila drugačija. Dobili bi pomoć države, ali bi istovremeno imali pravo na nadoknadu štete“, kazao je Blagojević.

On je rekao da se razmatra i da se investicije u osiguranje koje bi radile lokalne samouprave prepoznaju novim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.

Na pitanje da li postoje podaci koliko je ljudi prevarilo državu, odnosno uzelo pomoć države za obnovu kuća od poplave a da na to nisu imali pravo Blagojević je rekao da je do sada podneto 886 krivičnih prijava.

„Što je u poređenju sa brojem ukupno izdatih rešenja malo jače od četiri odsto, što je jako dobar skor. U nekim drugim zemljam je taj procenat išao i do 20 odsto. Najveći deo tih krivičnih prijava se i dalje procesuira“, ukazao je on.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.