Predsednik Kolumbije najavio referendum o sporazumu s pobunjenicima
Predsednik Kolumbije žuri da zakaže referendum o značajnom mirovnom sporazumu postignutom s levičarskim pobunjenicima pola veka krvave oružane borbe, te će već danas u Parlamentu predstaviti dokument o tome.
„Danas je početak kraja patnje, bola i tragedije rata“, rekao je predsednik Huan Manuel Santos u sredu uveče u poruci narodu preko televizije pošto je objavljena dogovor postignut u Havani, gde se pregovaralo četiri godine.
On je rekao da će se referendum o sporazumu sa „Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije“ (FARK) održati 2. oktobra.
Dok je Santos još govorio, 400 stanovnika glavnog grada Kolumbije okupilo se na trgu da proslavi do sada najbolju priliku za prestanak nekoliko decenija političkog nasilja sa više od 220.000 poginulih i više od pet miliona proteranih iz domova.
Medju ustupcima u poslednji čas, koji su omogućili postizanje sporazuma, nalazi se garancija da će još politički nepriznati FARK imati najmanje 10 mesta u Parlamentu tokom dva mandata, a od 2026. godine, bivši pobunjenici će morati da svoju političku snagu dokažu na izborima.
„Pobedili smo u najlepšoj od svih bitaka: za mir u Kolumbiji!“, poručio je iz Havane glavni pregovarač FARK, koji se predstavlja pseudonimom Ivan Markes.
Čim se njegov govor završio, publika na trgu u Bogoti je otpevala državnu himnu i povikala „Viva Kolumbija! Da za mir!“.
Čestitke su stigle iz Ujedinjenih nacija koje će imati ključnu ulogu u očuvanje mira, a sporazum je pozdravio i predsednik SAD Barak Obama.
Sporazum obavezuje vladu Kolumbije da sprovede agresivnu agrarnu reformu, izmeni anti-narko strategiju i znatno proširi pomoć države dugo zanemarenim seoskim područjima za koja se i borio pokret seoske gerile FARK.
FARK je bio primoran da sedne za pregovarački sto 2012. godine, posle decenije teških gubitaka koje mu je nanela vojska uz pomoć SAD. Nekoliko komandanata pobunjenika je poginulo, izgubii su polovinu snaga i spali na sadašnjih 7.000 gerilaca.
Prevazilaženje nekoliko decenija netrpeljivosti će biti teško: Ankete kažu da većina Kolumbijaca prezire pobunjenike, nazivajući ih „narko-teroristima“ zbog teške umešanosti u trgovinu kokainom od koje se izdržavaju, ali istraživanja ukazuju da će Kolumbijci verovatno podržati mirovni sporazum.
Predsednik Santos, neočekivani mirotvorac s obzirom da je bio arhitekta vojne ofanzive koja je razbila FARK, zadržao je tempo tokom pregovora čak i kada je nazvan izdajnikom i kada je pretrpeo pad popularnosti.
Do proboja u pregovorima je došlo septembra prošle godine kada je Santos otišao u Havanu da sa komandantom FARK Rodrigom Londono, postavi okvir za istraživanje zločina, za kažnjavanje gerilaca za umešanost u zlostavljanje i da ponudi nadoknadu žrtvama.
Protivnici Santosa i neke grupe za ljudska prava oštro su kritikovale ključni deo tog dogovora, po kojem bi bilo dovoljno da pobunjenici priznaju svoje zločine i dobiju samo ublažene kazne od ne više od osam godina zatvora, pomažući uz to obnovu sela pogodjenih sukobom.
„Sporazum ne uvažava prava onih koji su pretrpeli neke od najtežih zločina tokom kolumbijskog oružanog sukoba i otvara vrata produžavanju nekažnjivosti“, rekao je Hose Miguel Vivanko, direktor Hjuman rajts voča za Ameriku.
Santosov referendum nije bez rizika jer će opozicija verovatno pokušati da ga pretvori u glasanje o samom Santosu čiji rejting je opao na svega 21 odsto u maju, po anketi Galupa.
Mali odziv glasača je razlog za zabrinutost jer da bi sporazum bio odobren, za njega mora glasati najmanje 13 odsto upisanih birača, ili oko 4,4 miliona.
Pošto sporazum bude potpisan, a još se ne zna kada će to biti, FARK će početi da svoje trupe okuplja u 31 zoni širom Kolumbije, da bi 90 dana kasnije trebalo da počne da predaje oružje posmatračima UN.
Tokom 13 meseci od kada je FARK proglasio jednostrani prekid vatre, a Vladu uzvratila nezvaničnim primirjem, nasilje je opalo na najniži nivo za 52 godina koliko postoji taj pokret koji čine grupe seljaka-boraca i komunističkih aktivista.
Analitičari ukazuju da će, kada se pobunjenici integrišu u kolumbijsko društvo, dobro organizovane kriminalne grupe popuniti prazninu i medjusobno se boriti za kontrolu unosne trgovine kokainom od koje se FARK solidno naoružavao i potrajao mnogo duže nego ostali latinoamerički pobunjenički pokreti.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.