Priština samo u dva slučaja može da tuži Srbiju za ratnu odštetu

Dokle god Srbija ne prizna Kosovo ili ono ne postane deo Ujedinjenih nacija, Priština ne može da tuži Srbiju ni za kakvu ratnu odštetu.

Posle puštanja pa demantovanja vesti da će Priština tražiti obostranu amnestiju za ratne zločine, iz albanskih krugova stiže, još jedna stara-nova vest: da će u završnici pregovora tražiti ratnu odštetu od Srbije.

To će, kako priželjkuju, biti deo finalnog dokumenta za koji se nadaju da će sa Beogradom biti potpisan najskorije. Tim, „dogovorom“, podrazumevaju u Prištini, Kosovo bi i zvanično postalo država, uz formalno priznanje Srbije ili bez njega.

U svakom slučaju, po rečima stručnjaka za međunarodno pravo dr Dušana Čelića, Priština još uvek nema pravni osnov da tuži Srbiju za ratnu odštetu, jer nije međunarodno priznat subjekat. S druge strane, dodaje on, ukoliko Srbija bude priznala Kosovo ili ono postane član Ujedinjenih nacija, to pravo će steći. Zasad, čak ni neka treća država ne može u ime Kosova da tuži Srbiju za ratnu odštetu.

Zbog toga Čelić veruje da je ovo još jedna u nizu igara Prištine, a sve u kontekstu pritiska na Srbiju da potpiše konačni pravno obavezujući sporazum.

„Priča nije nova i već godinama separatistička vlast u Prištini priča o ratnoj odšteti kao jednom od zahteva. Bilo je pokušaja da se ta tema ubaci i u format pregovora u Briselu, ali je tamo tehnika takva da se na dnevni red stavljaju samo ona pitanja o kojima postoji saglasnost svih strana. Pre toga je Priština najavljivala tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije za ratnu odštetu, ali i to je bio račun bez krčmara. Kosovo, naprosto, nema aktivnu legitimizaciju države i ne može da bude tužilac u međudržavnom procesu, tako da je i ta priča brzo pala u vodu“, kaže naš sagovornik.

Ova ponovljena priča za njega nije nikakvo iznenađenje, jer, kako kaže, očito je da Priština pokušava da podigne ulog.

„Ne verujem da je ta priča ozbiljna ni sa stanovišta fakata ni sa bilo kog drugog aspekta, a pravo i suštinsko pitanje je — ko kome zapravo duguje odštetu? Uveren sam da separatističke vlasti u Prištini duguju odštetu i Srbiji i srpskom narodu, posebno kada je reč o poginulima, ubijenima i kidnapovanima nakon 10. jula 1999, ali i kada je reč o uništenoj privatnoj imovini. Posle tog datuma više od 35.000 srpskih stanova i kuća je uništeno, milion katastarskih parcela koje pripadaju Srbima još je uzurpirano, a da ne govorimo o državnoj i društvenoj imovini koja je neprocenjivo blago…

Ukoliko bi se nekim slučajem otvorilo pitanje odštete, naš sagovornik smatra da bi Kosovo bankrotiralo i u naredih stotinu godina ne bi moglo da stane na noge zbog isplate štete koju su naneli Srbima.

Opasnost može da nastupi, kako kaže Čelić, samo ako bi Srbija priznala Kosovo, ili ako ono postane član UN. U tom slučaju, on je gotovo siguran da bi nas Priština tužila za ratnu odštetu i u tim okolnostima bi imala i pravni osnov.

Podsećanja radi, Priština je još 2015. pokrenula pitanje odštete, a njemu je dodala i listu zahteva da dobiju udele u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji, kao i raspodelu vojnih objekata i ambasada bivše SFRJ.

Pod ratnom odštetom Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 razorenih kuća tokom rata, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali.

Priština takođe traži i da iz procesa sukcesije dobije deo blaga SFRJ, kao i vojni i diplomatski objekti bivše države.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    Prvo da traze i naplate ratnu odstetu od svog patrona pa cemo o ostalo da se dogovaramo.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike