Profesor Tomanović: Mreža najbolja zaštita od smrdibuba

BEOGRAD – Razlog što je smrdibuba toliko mnogo u poslednje vreme jeste to što na ovim prostorima nemaju prirodne neprijatelje, a najbolji način prevencije je mreža, kaže dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović, koji ističe da smrdibube koje su prisutne u Srbiji – nisu opasne po ljude.

On za „Blic“ objašnjava da se tokom hladnih dana i zime ovi insekti sklanjaju na toplo, te zbog toga ulaze u kuće i pukotine jer moraju negde da prezime.

„A razlog da ih je toliko mnogo u poslednje vreme je što na ovim prostorima nemaju prirodne neprijatelje. Ptice i gušteri se uglavnom hrane njima, sada treba sačekati da priroda to reguliše“, kaže profesor Tomanović.

Najvažnije je, ukazuje, da nijedna od dve prisutne vrste smrdibuba na našim prostorima – mramorne i etiopske zelene smrdibube – nije opasna po ljude, niti je medicinski dokazano da može preneti neke viruse.

Profesor, međutim, upozorava da nije poželjno dirati ih rukama bez neke zaštite, jer u samoodbrani ispuštaju smrdljivu supstancu – otud i naziv smrdibuba – na bazi alikohola koja u dodiru sa očima može izazvati iritacije.

„Najbolji način prevencije su mreže. One često idu i na svetlost, pa je to najsigurniji način da ne uđu kroz prozor. Besmisleno je bilo čime prskati ih. Pre svega nije zdravo i trajno rešenje jer će one uvek iznova dolaziti“, ističe Tomanović.

Nemoguće je, ukazuje, prskati sve biljke iz tog razloga, a takođe i ne postoji sertifikovani preparat, budući da su veoma kratko prisutne kod nas.

Pretnja bi u slučaju smrdibuba, napominje profesor, mogla da postane to što ove štetočine uništavaju useve, voće i povrće, jer se hrane biljkama.

Iako su po ljude bezopasne, kaže, mogu da prenose viruse na biljke i time ih unište, a u Srbiji je bilo slučajeva gde su se poljoprivrednici žalili na štete zbog ovih insekata, ali ovaj problem mnogo je prisutniji u Evropi.

Govoreći o dvema vrstama koje su trenutno prisutne na našim prostorima, kaže da je mramorna smrdibuba trenutno brojnija od etiopske zelene vrste.

„Ona je stigla iz jugoistočne Azije u Evropu gde je prvi put registrovana 2004. godine. Kod nas je pronađena 2016 godine, što ne znači da je nije bilo i ranije“, objašnjava profesor.

Prema njegovim rečima, ova vrsta insekata stigla je u Evropu najverovatnije transportovanjem biljaka i odatle je počela da se razmnožava.

Budući da je u pitanju tropska vrsta, mramorna smrdibuba voli toplotu pa je to razlog što je u našim krajevima prisutna upravo tokom leta. zaključuje on.

U Americi, kaže, postoji ozbiljan problem i poljoprivrednici beleže velike finansijske gubitke zbog štete koju smdibube nanose voću i povrću.

„Neke zapadnoevropske zemlje na putu su da preduzmu rešenje za ovaj problem. U planu je rad na projektu koji ce omogućiti njihovo suzbijanje, tako što će na područja na kojima ima smrdibuba biti dovedeni njihovi prirodni neprijatelji, čime će se napraviti balans“, objašnjava profesor.

Slične osobine, navodi, karakterišu i drugu vrstu, etiopsku zelenu smrdibubu, koja je takođe poreklom iz Azije. Ona je u Evropu stigla nešto ranije, 90-ih godina prošlog veka, dok je u Srbiji prvi put registrovana pre desetak godina.

Iako su najčešće zelene, mogu biti i braonkaste i trenutno su kod nas manje prisutne od mramorne smrdibube.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike