Radović: Jedino Agencija za zaštitu životne sredine ima tačne podatke o zagadjenosti vazduha
Aplikacije za merenje zagadjenosti vazduha, koje su uradile pojedine nevladine organizacije ili lokalne samouprave u Srbiji, nerelevantne su i nefunkcionalne, jer ne prikazuju podatke o zagadjenosti u realnom vremenu i putem njih se ne može utvrditi stvarno stanje kvaliteta vazduha, izjavio je danas direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović.
„Jedini relevantni podaci o zagadjenosti vazduha u Srbiji su oni koji se nalaze na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, koja sprovodi državni monitoring na teritoriji čitave zemlje, uz pomoć 33 automatske merne stanice, koje rade kontinuirano 24 sata“, kazao je Radović agenciji Beta.
On je naveo da je Agencija jedina državna institucija zadužena za sprovodjenje nacionalnog automatskog monitoringa i vodjenje informacionog sistema na osnovu koga obezbedjuje neophodne podatke za analizu stanja kvaliteta vazduha, daje ocenu i izradjuje izveštaj na godišnjem nivou. Zakonske odredbe koje se odnose na monitoring kvaliteta vazduha koji vrši Agencija i izveštavanje, u potpunosti su uskladjeni sa direktivama EU.
Radović je precizirao da se na sajtu Agencije www.sepa.gov.rs, odnosno aplikaciji, prikazuju tačne koncentracije zagadjujućih materija u vazduhu i to u realnom vremenu, a ne podaci na bazi indeksa zagadjenja, koji po zakonima Srbije nije relevantan parmetar za pokazivanje zagadjenosti vazduha, što je, kako je naveo, postao uobičajen prikaz na drugim sajtovima ili aplikacijama.
Smatra da zabunu u javnosti pravi i to što gradjani često posećuju i medjunarodne sajtove koji donose indekse zagadjenosti vazduha za čitavu planetu, a kao primer naveo je sajt Airvisual.com, koja prikuplja informacije sa 10.000 mernih stanica u svetu.
„Dešavalo se, što smo i utvrdili, da tokom transmisije tih podataka može da dodje do drastičnih odstupanja u pokazateljima zagadjenja“, kazao je direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, podsećajući da se zbog toga Beograd našao na vrhu liste najzagadjenijih svetskih metropola.
Radović je naveo i da sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda „Beoeko“ prikazuje indeks zagadjenja vazduha, uz pomoć „simpatičnih ilustracija“, ali bez toga da nudi uvid u izvor podataka, što, naglasio je, nije relevantno i ne može se koristiti kao stvarni pokazatelj kvaliteta vazduha u Beogradu.
On ipak smatra da je pojačano interesovanje gradjana Srbije za kvalitet vazduha dobar signal da su ljudi postali svesniji značaja zaštite životne sredine.
Radović je istakao de je vazduh u Srbiji umereno zagadjen i ukazao da stanje kvaliteta vazduha nije zadovoljavajuće decenijama.
„Srbija deli sudbinu zemalja istočne Evrope, gde se za dobijanje električne energije sagoreva ugalj, gde su tehnologije stare i gde još nije postignut zadovoljavajući stepen energetske efikasnosti“, kazao je on.
Zbog toga, kako je dodao, Srbija preduzima korake da to stanje promeni, iako je to dugotrajan proces koji će iziskivati velika ulaganja.
Kao primere napretka naveo je novu topionicu u Boru, projekat odsumporavanja koji se sprovodi u EPS-u i koji će devet puta smanjiti štetne emisije tog javnog preduzeća, kao i projekat energetske efikasnosti koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, ali i gašenje lokalnih kotlarnica koje sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine.
Radović je podsetio da i saobraćaj predstavlja veliki izvor zagadjenja vazduha u Srbiji, navodeći da po zagadjenju često pominjano Valjevo ima 10.000 dodatnih automobila na ulicama, a Beograd i 40.000 godišnje.
„To su uglavnom uvozni, polovni automobili iz zapadne Evrope, koji imaju prevazidjene dizel motore“, kazao je on.
Zbog toga će Ministarstvo zaštite životne sredine, prema njegovim rečima, „ići ka tome da se zabrani uvoz vozila sa evro 3 motorom“.
„Istovremeno je potrebno da se ponude novi modeli subvencija, odnosno motivisanja gradjana, kako bi se opredelili za kupovinu ekoloških vozila“, rekao je Radović.
I lokalne vlasti, poput onih u Beogradu, treba da, kako je rekao, rade na modernizaciji voznog parka i uvode vozila na hibridni ili električni pogon.
Kao najzagadjenije gradove ove zime u Srbiji naveo je Valjevo, Beograd i Niš zbog sagorevanja fosilnih goriva, kao i Užice i Kosjerić zbog nepovoljnog geografskog položaja koji, kako kaže, tokom zime doprinosi povećanoj koncentraciji suspendovanih čestica.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.