Rusi iz kosmosa vide ledeni talas i javljaju u Niš

Zašto su Rusi superiorni u rešavanju vanrednih situacija? Pored sjajno obučenih ljudi imaju najprecizniji kosmički sistem praćenja prirodnih pojava. Sistem je dostupan i Srbiji, a Rusko – srpski humanitarni centar u Nišu ponudio ga je i svim zemljama u regionu.

Ruski kosmički sistem prati promene klime, pomeranja u zemljinoj kori i opasne pojave koje izaziva čovek, požare i poplave, različite akcidente. Svi podaci praćenja slivaju se u operativni centar Ministarstva za vanredne situacije Rusije u Moskvi, koji je povezan sa humanitarnim centrom u Nišu.

Ledeni talas koji je zahvatio Srbiju odneo je ljudske živote, a od Božića je evakuisano više od 130 ljudi. Zbog leda je obustavljena plovidba Dunavom, a led se taloži i na manjim rekama.

Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i Gorske službe spasavanja probijaju se do više od 100 sela koja su danima odsečena od sveta. U akciju oko Niša i Prokuplja uključeni su i spasioci iz Rusije koji borave u Rusko-srpskom humanitarnom centru, koji kažu da je, s obzirom na uslove života u njihovoj zemlji, reč o situaciji koja nije preterano rizična.

U kosmičko praćenje i upravljanje kriznim situacijama uključen je i Centar u Nišu. Povezan je sa najsavremenijom opremom u Moskvi koja u svakom trenutku zna gde raste nivo vode zbog poplava, da li je došlo do promene u seizmičkim područjima i gde je izbio šumski ili bilo koji drugi požar.

Važnost ovakvog monitoringa videli smo mnogo puta, pa i u situaciji sličnoj ovoj u kojoj se Srbija trenutno nalazi, zahvaljujući njemu, prošle godine u maju bukvalno je spasen jedan grad u Sibiru, kaže za Sputnjik direktor Centra Bojan Glamočlija.

On dodaje da se u Nišu, zahvaljujući osmatranjima iz svemira, prate promene u celom svetu, a posebno u našem regionu, i prosleđuju drugim operativnim centrima. Kada su u avgustu prošle godine poplave zadesile Makedoniju, Centar je reagovao.

On ipak dodaje da se zemlje regiona, pa i sama Srbija još uvek nedovoljno oslanjaju na ovaj sistem. Zato je Centar u saradnji sa upravom Zrenjanina uradio pilot projekat praćenja toka i eventualnog izlivanja Begeja. Važno je reći da je ovaj grad jedan od retkih koji ima uređen katastar, odnosno geografski informacioni sistem, kaže Glamočlija.

Pouzdanost sistema pokazala se i tokom nedavnih potresa u Italiji — uz pomoć parametara dobijenih od različitih službi, u Centru u Moskvi, pa tako i u Nišu, mogli su da predvide šta će se dešavati, koje su tačke trenutno ugrožene i koje bi mogle biti. Sve zavisi od kvaliteta unetih podataka, kaže sagovornik Sputnjika.

Iz Moskve, odnosno iz svemira, posmatra se sve što se dešava na našoj planeti, rusko Ministarstvo za vanredne situacije ima informacije koje čoveku na zemlji nisu u svakom trenutku pristupačne. Srbija na ovaj sistem najviše računa kada je u pitanju opasnost od šumskih požara, jer se oni iz svemira najbolje vide. Tako u Niš i tokom zime stiže izveštaj o takozvanim termo tačkama koji Centar prosleđuje MUP-u.

U Rusko-srpskom humanitarnom centru se nadaju da će na planu monitoringa ostvariti i bolju saradnju sa zemljama Evropske unije, jer kada je bezbednost u pitanju, kažu, politiku treba ostaviti po strani.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.