Šabić: Neodgovoran odnos prema zaštiti ličnih podataka

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić danas je povodom sedam godina od usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, ocenio da je odnos prema sprovodjenju te strategije žalosna ilustracija generalno neodgovornog odnosa države prema stanju u važnoj oblasti ljudskih prava.

U saopštenju Poverenik je podsetio da je Vlada Srbije usvajajući Strategiju utvrdila da će „Akcioni plan za sprovodjenje Strategije, s definisanim aktivnostima, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih zadataka i rokovima za izvršenje zadataka, doneti u roku od 90 dana od dana objavljivanja“.

Istom prilikom Vlada je utvrdila i da će „formirati posebno radno telo koje će nadzirati obezbedjenje uslova i sprovodjenje Strategije i Akcionog plana, vršiti koordinaciju državnih organa u cilju efikasnog funkcionisanja sistema zaštite podataka o ličnosti, izveštavati nadležne organe o sprovodjenju Strategije i uočenim problemima pri njenoj realizaciji i inicirati izmenu Strategije, u skladu s novonastalim potrebama ili uočenim nedostacima.“

Šabić je naveo da Srbija ni posle sedam godina nema Akcioni plan, ni „posebno radno telo“, ali da zato „ima“ izostanak niza neophodnih i normativnih akata i aktivnosti.

Prema njegovim rečima, neshvatljivo neodgovoran odnos ilustruje činjenica da Vlada više od osam godina kasni sa donošenjem Uredbe o zaštiti naročito osetljivih podataka, u odnosu na rok utvrdjen Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Poverenik je ukazao i da se  pet godina „radi“ na pripremi Predloga novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, bez ikakvog rezultata i da nije pomoglo čak ni to što je pre skoro tri godine stavio Vladi na raspolaganje kompletan Model novog zakona, ni što je to nedavno učinio ponovo sa novim Modelom uskladjenim sa, u medjuvremenu usvojenom, Generalnom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti.

Šabić je naveo i da je apsurdna docnija u vezi s donošenjem Akcionog plana za sprovodjenje Strategije zaštite podataka bivala i predmet upozorenja Evropske komisije.

Vlada je u akcionim planovima za ispunjavanje preporuka EK predvidjala da će Akcioni plan biti donet sredinom 2013, pa je kao novi rok data sredina 2014, ali do danas nije donet. Manje-više isto stvari stoje i sa donošenjem novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

„Iako su trenutno u odnosima sa EU, druge stvari, a ne stanje ljudskih prava kod nas, prioritet EU, navedene činjenice će pre ili kasnije predstavljati ozbiljan problem u pristupnim pregovorima sa EU. Ali, mnogo je važnije, što predstavljaju i što će predstavljati konstantan izvor problema i teških i robusnih ugrožavanja ljudskih prava čiju zaštitu država duguje svojim gradjanima“, naveo je Šabić.

On je dodao da se državne aktivnosti u ovoj oblasti u najvećoj meri se svode na aktivnosti poverenika.

Iako su njegove aktivnosti sve brojnije (broj predmeta poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti uvećan, od 83 u 2009. do oko 2.500 u 2016.) one ne mogu da nadomeste ono što bi morali da urade nadležna ministarstva, Vlada i Skupština, rekao je Šabić i dodao da će poverenik nastaviti da štiti prava gradjana.

„Medjutim, u konkretnim okolnostima to objektivno predstavlja ‘gašenje požara’, jer već dugo izostaje ono što je Srbiji neophodno – sistematsko otklanjanje izvora problema i uspostavljanje novog, modernog sistema zaštite podataka o ličnosti“, rekao je Šabić

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.