Samo kod nas: povređen na poslu, pao u komu pa dobio otkaz

Tuga i ogorčenje u porodici Pavla Kosovca i njegove supruge Slobodanke u naselju Žiča kod Kraljeva. Njihov dvadesetosmogodišnji sin Marko, naslednik i  uzdanica, jedini hranitelj porodice, jer su oboje bolesni i bez prihoda, nastradao je radeći poslove da bi svi preživeli. Nije se libio bilo kakvog rada, pa je početkom juna ove godine prihvatio ponudu ovdašnje filijale Nacionalne službe zapošljavanja, proisteklu iz programa javnih radova, da četiri meseca kosi travu, čisti parkove i druge javne površine u JP „Čistoća” u Kraljevu.

Radeći takav posao u kraljevačkom spomen-parku, desila se nesreća. Smeštajući pokošenu travu na traktorsku prikolicu, Marko se popeo da tovar nagazi, ali se, usled nestabilnosti plasta na prikolici, zaneo i pao na asfalt. Prema priči kolega, on je posle pada čak i ustao, umio se i učinilo se da je dobro. Međutim, pošto je osetio mučninu, uputio se sam ka bolnici, na šta su kolege reagovale, pa je automobilom prevezen do doma zdravlja. Odatle je, kako doznajemo, zbog naprsnuća lobanje upućen u kragujevački klinički centar, gde je pao u komu. Onda je prevezen u Beograd, gde je na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra 22. septembra preminuo.

Šta se u međuvremenu događalo, pitali smo njegovog oca Pavla Kosovca, koji nam je, iako jako potresen, objasnio:

– Samo četiri dana posle njegove povrede, pozvali su me u JP „Čistoća” i tamo u pravnoj službi saopštili da on više nema ni posao ni zdravstveno osiguranje. Nisu znali kako da se to reši, ali su znali da mi odmah uruče rešenje za Mraka, o raskidu ugovora o radu. Niko se posle iz tog preduzeća nije ni javljao, ni za njegovo zdravlje raspitivao sve do dana sahrane, kada je direktor ove firme Ivica Bogojević došao i od mene zatražio da razgovaramo. Šta tada da razgovaram, o čemu? Razgovaraćemo posredstvom suda i moraću tako sam do pravde. Pitam se gde su bili tužioci da odmah reaguju, istražne sudije…. Imali su policijski zapisnik pošto je obavljen uviđaj na mestu nesreće. Naposletku, voleo bih da neko iz Vlade Srbije dođe da vidi moju bedu i nesreću, da se uveri u nebrigu prema mladim  nezaposlenim ljudima, ali i prema onima zaposlenim na ovaj način.

O svemu smo pitali i Ivicu Bogojevića, direktora JP „Čistoća”, koji nam je odmah rekao da je, „naročito posle ovakvog slučaja, preteška reč – otkaz”.

– Radi se o tome – dodaje Bogojević – da je Marko kod nas bio radno angažovan shodno programu javnih radova od Nacionalne službe zapošljavanja. Prema radnicima u tom statusu ne primenjuju se odredbe Zakona o radu već drugi propisi i, u konsultaciji sa stručnim službama NSZ, čim radnik tog radnog statusa jedan dan ne dođe na posao, ugovor se raskida. Poštujući propise, dakle pošto nije bilo pravnog osnova da ugovor ostane važeći, morali smo i sa njim da ga raskinemo. Razumem ogorčenje roditelja, ali nije tačno da se nismo interesovali za njegovo zdravstveno stanje. Kod ustanove za zdravstveno osiguranje, u saradnji s ocem, uspeli smo da obezbedimo pokriće troškova lečenja, osim za samo dva dana. Žao mi je, ali sam zakonske propise morao da poštujem kao što ću ih poštovati i ako pravosudni organi utvrde našu krivicu.

Marko Kosovac je, pre dva dana, sahranjen na seoskom groblju u Žiči.

(Miroljub Dugalić, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.