Slučaj trudnice kojoj je odbijen zahtev za abortus uprkos malformaciji ploda izazvao niz reakcija
Slučaj trudnice kojoj su lekari odbili da obave prekid trudnoće u 26. nedelji uprkos teškoj malformaciji ploda izazvao je niz kritika u hrvatskoj javnosti, a predsednik Zoran Milanović upitao se gde je država koja treba da zaštiti žene.
Milanović je novinarima u Puli rekao da je Hrvatska „1978. u vreme maršala Tita usvojila ljudski, razuman zakon“, a da se sada vidi „konzervativna regresija“.
„Znam da ima lekara koji imaju prigovor savesti i ne mogu da ih osudim. Pitam se, medjutim, gde je tu država koja će obezbediti, posebno u ovakvim ekstremnim slučajevima, zaštitu žena“, zapitao je predsednik države, prenela je N1 televizija.
Hrvatski mediji objavili su priču o trudnici Mireli Čavajdi kojoj su sve bolnice u Zagrebu odbile da obave prekid trudnoće u 26. nedelji, iako su doktori utvrdili agresivni tumor na mozgu fetusa, zbog kojeg, čak i da preživi, dete ne bi moglo normalno da živi.
Ona je ispričala novinarima da su je lekari uveravali da je u Hrvatskoj abortus posle 10. nedelje trudnoće protivzakonit i uputili je da čeka da beba umre ili da ode na prekid trudnoće u Sloveniju.
Čavajda je rekla da je uputila zahtev svim zagrebačkim bolnicama da osnuju komisiju koja bi prema zakonu hitno trebalo da odobri prekid trudnoće, ali da još nije dobila nikakva odgovor. U medjuvremenu je pokrenula proceduru u Sloveniji, gde su posle pregleda rekli da je dijagnoza jako loša i zakazali za idući utorak hitan zahvat.
Ministarstvo zdravlja Hrvatske saopštilo je juče, pošto su mediji objavili strašno iskustvo trudnice, da je prekid trudnoće u Hrvatskoj dozvoljen posle 10. nedelje trudnoće ako za to postoje medicinski razlozi i uz odobrenje komisije.
„Preduzeli smo sve aktivnosti da bi se svakoj ženi u toj neizmerno teškoj situaciji pružila adekvatna zdravstvena pomoć. Ministarstvo ponovno skreće pažnju svim zdravstvenim ustanovama na obavezu pravovremenog i tačnog informisanja pacijenata o njihovim pravima i mogućnostima koje mogu ostvariti u Hrvatskoj“, istaknuto je u saopštenju.
Zakon, naime, omogućava prekid trudnoće i posle isteka deset sedmica od začeća na zahtev žene, medju ostalim, u slučajevima kad se na temelju medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti narušenje zdravlja žene za vreme trudnoće, porodjaja ili posle porodjaja i kad se može očekivati da će se dete roditi sa teškim prirodjenim telesnim ili duševnim manama.
Ministarstvo je naglasilo da u slučaju da se neki ginekolozi pozivaju na takozvani prigovor savesti, zdravstvene ustanove moraju pacijentima ponuditi druge lekare i uputiti ih u KBC Zagreb, a ne da ih šalju u Sloveniju.
Ovaj slučaj otvorio je ponovo pitanje korišćenja prigovora savesti u hrvatskom zdravstvu.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava godinama upozoravaju da u mnogim hrvatskim bolnicama svi ili gotovo svi lekari koriste takozvani prigovor savesti i tako izbegavaju da uopšte obavljaju abortuse.
Stranka levog centra Glas tražila je danas od ministra zdravstva Vili Beroša da hitno objavi podatke o broju lekara koji koriste prigovor savesti, kao i plan i rokove za osiguravanje uslova da se u svakoj hrvatskoj bolnici može obaviti prekid trudnoće na zahtev.
Više poslanica stranaka levog centra danas su u Saboru istakle da je dužnost države da svakoj ženi obezbedi pravo na pobačaj, bez obzira na priziv savesti, upozorivši da je poslednji slučaj „krajnje nehuman i neobazriv“.
Nedavna istraživanja koja su objavljena u hrvatskim medijima su pokazala da se oko 60 odsto ginekologa u Hrvatskoj poziva na prigovor savesti, a u nekim mestima čak nema nijednog ginekologa koji obavlja abortus.
Hrvatski propisi omogućavaju lekarima da se pozovu na priziv savesti zbog etičkih, verskih ili moralnih nazora, odnosno uverenja.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.