Srbija od ’92. ostala bez 3 veća grada!

V. B. 30. novembar 2016. 15:19

SUMORNI PODACI – za 24 godine, izgubili smo Novi Sad, Kragujevac i Niš

Na kraju, možda ćemo ipak svi stati pod jednu šljivu…

Od 1992. godine Srbija je ostala bez 600.000 ljudi, odnosno ukupno bez Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Prevedeno u godišnje brojke, svakih 12 meseci nas je po 38.000 manje. I, što je najgore, tome se ne vidi kraj…

Ministarka bez portfelja, odskora zadužena za demografiju i populacionu politiku u Vladi Srbije Slavica Đukić Dejanović nabraja nekoliko razloga za ovako crnu sliku.
– Tu je pre svega smanjena stopa nataliteta, ali i migracije. Veliki broj radno aktivnog stanovništva napušta zemlju. Ima nas oko četiri miliona van Srbije. Od mnogih bolesti koje se kasno dijagnostikuju umiremo češće nego što se događa u drugim zemljama. Tako da su nam stope koje idu u prilog smrtnosti i lošem kvalitetu života takođe loši pokazatelji. To sve naravno iziskuje mere populacione politike na kojima upravo najozbiljnije radimo. Da stanje popravimo koliko je to moguće – kaže Đukić Dejanović.
Ona navodi da bi bilo divno da mere koje su planirane u narednim godinama zaustave ove trendove.
– Oni su negativni, ali da ne budu još negativniji, to je primarni cilj – naglašava ministarka.
Srbija je izgubila veliki broj stanovnika, a kako kaže književnik Matija Bećković, narod koji ne oseća da ima perspektivu najčešće ima i belu kugu.
– Ljudi koji nisu uspeli da reše svoj lični problem, neće da stvaraju nove nesrećnike. Ima nade da se stanje popravi ako se otvore vidici, to će svakako pomoći i u rešavanju ovog problema – komentariše Bećković.
Sociolog Ratko Božović objašnjava da je do ovog velikog gubitka Srbije došlo usled haotične krize i tranzicije.
– Njima se ne vidi kraj. Vladaju bezakonje i siromaštvo. Veliki broj ljudi ne samo da je umro nego je i napustio zemlju. To se odnosi pre svega na mlade ljude – ističe naš sagovornik.
Božović dodaje da je u pitanju jedno veliko rasejavanje.
– Mislim da je ovaj veliki gubitak rezultat krize i tranzicije koje su učinile da su se promeni stil življenja i opstajanje. To je sve veliki deo društvenog košmara. Imamo posledice, jer kada nestanu ljudi tu nema više popravka – kaže Božović.
Kako objašnjava, nered u društvu je isto što i nered u porodici.
– Ona nije formirana, sve se našlo u vakuumu, sklona je padu, a urušavanje je bilo neizbežno. Siromaštvo je degradiralo društveni stil. A samu porodicu kada opterete strah i apatija, teskoba, beznađe i stres, onda nema uslova da se reprodukuje – zaključuje Božović. (blic.rs)

Slični tekstovi