„Srbija postaje tampon-zona u koju se ljudi guraju iz drugih zemalja“

Države u okruženju, posebno Mađarska i Hrvatska, mesečno u Srbiju ilegalno vraćaju na desetine migranata, čime krše pravila sporazuma o readmisiji.

Samo jedan od primera je slučaj dve avganistanske porodice, među kojima su jedna trudnica i sedmoro dece, koji tvrde da su pod prisilom naterani da napuste Mađarsku i da se mađarska policija prema njima ponašala agresivno, iako su podneli zahtev za azil u redovnoj proceduri.

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže da se deportacija migranata u Srbiju ne dešava „prečesto“, ali da zabrinjava što se mali broj ljudi vrati u procesu regularne readmisije, već se većina „izbacuje iz zemlje“ direktno sa granične linije ili iz nekog centra za izbeglice.

„Radi se o par desetina ljudi mesečno, nisu ni veliki ni zabrinjavajući brojevi“, tvrdi Cucić i dodaje da najviše migranata u Srbiju vraćaju Hrvatska, Mađarska, zatim BiH, dok Rumunija to ređe čini.

Cucić kaže i da u Srbiji boravi oko 3.500 migranata, te da je u prihvatnim centrima smešteno njih 3.200 i da se po tom pitanju situacija od avgusta 2017. godine nije značajnije promenila.

Ne želeći da komentariše poteze Mađarske i uz opasku da svaka zemlja ima pravo da reaguje na svoj način, Cucić kaže da je ponosan što Srbija štiti ljudska prava, ali i brine o čoveku.

Upitan kakva je procedura za migrante koji su vraćeni u Srbiju, Cucić odgovara da je avganistanska porodica smeštena u Šid, gde su pre odlaska u Mađarsku boravili godinu i po i da će im biti omogućeno da dobiju azil po ubrzanoj proceduri, ukoliko ga zatraže.

Direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilocima azila Radoš Đurović, međutim, iznosi malo drugačije brojeve.

On za Tanjug kaže da je od početka godine do kraja aprila u Srbiju iz Hrvatske vraćeno 205 osoba, iz Mađarske 158, BiH najmanje 30, a iz Rumunije više od deset osoba.

„Srbija postaje tampon-zona u koju se ljudi guraju iz drugih zemalja u okruženju“, rekao je Đurović.

On prenosi svedočenja migranata koji, kaže, u Hrvatskoj i Mađarskoj i ne stignu da zatraže azil, već ih odmah vraćaju u našu zemlju i ističe da te države ne poštuju sporazume o readmisiji.

„To su neprimerene, nezakonite i neadekvatne prakse“, kaže on.

Objašnjava da bi, u slučaju da se poštuje sporazum o readmisiji, Srbija bila obaveštena o vraćanju migranata koji su sa njene teritorije ušli u drugu državu, srpska policija bi morala da da saglasnost za deportaciju i ona bi se odvijala na zvaničnom graničnom prelazu.

„U tom slučaju ne bi bilo rizika od nasilja, krijumčara i od toga da Srbija ne zna koliko ljudi ulazi i izlazi iz zemlje, što je sada slučaj“, rekao je Đurović.

Navodi da se dešava da jedan migrant više puta biva vraćen u Srbiju te da policije susednih država, pogotovo Hrvatske, često i tuku izbeglice pre nego što ih vrate u Srbiju.

Srbija migrantima, dodaje, obezbeđuje minimum humanitarnih uslova, smeštaj i hranu, ali većina ne pokreće procedure za traženje azila, pa zato ostaju nevidljivi i nisu prepoznati ni kao tražioci azila ni kao izbeglice.

On dodaje da u Srbiju svakodnevno ulazi desetine migranata iz Makedonije, te da trenutno u našoj zemlji oko 5.000 izbeglica, od kojih 3.000 boravi u prihvatnim centrima, dok su ostali u urbanim delovima države.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.