najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Srbija se ne raduje maju…

EU nije država i ne može da prizna državu, pa bi predstavljanje Kosova u Sofiji kao države na neki način predstavljalo otklon od dosadašnje politike, što bi moglo da bude turbulentno i za samu EU.

„Radujem se svakom susretu na Samitu Zapadni Balkan i EU u Sofiji“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i istakao da ne očekuje preterano dobre vesti.

U deklaraciji Samita EU i Zapadnog Balkana, u koji je RTS imao uvid, navodi se spremnost EU da „pojača angažman na svim nivoima u cilju političke, ekonomske i društvene transformacije regiona, uključujući i pojačanu finansijsku i tehničku pomoć, u zavisnosti od napretka vladavine prava partnera na Balkanu“. Zauzvrat, EU od partnera na Zapadnom Balkanu očekuje „potvrdu da je evropska perspektiva njihov čvrst strateški izbor na kojem će pojačano raditi“, kao i da daju „prioritet demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i prava manjina“.

Dogovor o tekstu rezolucije zemlje-članice trebalo bi da postignu do 11. aprila, a zatim da ga upute balkanskim zemljama. Samit u Sofiji zakazan je za 17 maj. Kojih loših vesti se pribojava Srbija?

„Da budem krajnje iskren, pretpostavljam da je predsednik Vučić skeptičan zbog mogućeg nivoa predstavljanja Kosova kao države na tom samitu i da je to ona loša vest na koju on ukazuje da bi mogla da dođe iz Sofije. Sa druge strane, pitanje je da li bi on zbog toga i odustao, odnosno da li bi Srbija odustala da bude predstavljena na tom samitu, jer ona dobra vest kojoj se on verovatno nadao, jeste da dobije potvrdu 2025. kao moguće godine za članstvo Srbije u EU, kao što definiše strategija usvojena za pristup EU“, ukazuje za Sputnjik Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.

„Međutim, iskren da budem, postoji i velika mogućnost da se sve to i ne desi 2025. godine. Niko nije obećao tu godinu kao čvrsto zacrtanu. Moguće da je predsednik mislio i na poruke koje bi možda eventualno ukazale da je ta 2025. samo okvirna godina i da je možda realističnije da se to desi nekad u malo daljoj perspektivi“, sugeriše Krstić.

To bi svako bila negativna poruka od EU za čitav region, ističe taj politikolog, a ne samo za Srbiju koja je pravila mnoge ustupke, naročito u pogledu pitanja Kosova, pod parolom da se ubrzavaju evropske integracije i da teži tome da što pre dosegne taj cilj.

Verovatno je još jedna eventualna bolna tema, odnosno bolna poruka, ona koju zapravo na neki način već znamo, kaže dalje Krstić, a to je da do kraja ove godine mora da bude postignut sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom kako bi se evropski put nastavio planiranom dinamikom.

Sastanci EU i Zapadnog Balkana koji se održavaju na najvišem nivou, takozvani samiti, prema pojašnjenju Milana Krstića, ne održavaju se često, već se održavaju u nekim ključnim trenucima za dalji razvoj odnosa između Balkana i EU, odnosno perspektive integracije tog regiona u EU.

Njihovi zaključci su uglavnom deklarativnog karaktera, dodaje Krstić, i usvajaju se stavovi koji predstavljaju političke smernice za budućnost ovih odnosa. Najvažniji takav sastanak bio je u Solunu 2003. kad je usvojena takozvana Solunska agenda kojom je zapravo od strane EU obećana evropska perspektiva za čitav region, a prethodno je jedan važan sastanak bio održan, nakon 5. oktobra, 2000. godine u Zagrebu, i njemu je prisustvovao tada izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica.

„Dakle, ovi samiti služe da se pošalju političke poruke. Ne donose se nikakvi konkretni, operativniji planovi, već se prave neki najviši politički ciljevi koji treba da budu dostignuti u odnosu između EU i zemalja kao celina. Potom se sa svakom od njih pojedinačno pregovara i ispunjava sve ono što je definisano politikom proširenja EU. To je jedna vrsta političkog zamaha“, konkretizuje Krstić za Sputnjik.

EU ne može da priznaje države

Posle najave da bi taj sastanak u Sofiji bio prvi takve vrste na kojem bi Kosovo bilo predstavljeno kao država, pobunile su se Španija, Rumunija i Kipar, te je bilo najava da bi EU mogla da primeni svoju raniju praksu da Kosovo bude prisutno bez odrednice statusa.

Još nema definitivne odluke o tom pitanju, ali sudeći prema reakcijama država u okviru EU koje ne žele da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i koje su najavile da neće učestvovati na samitu ukoliko Kosovo bude prisutno kao država Zapadnog Balkana, Krstić smatra da bi to bio presedan koji ne bi bio dobar.

„EU nije država i ona ne može da prizna državu, dakle ona nema međunarodno pravni državni subjektivitet, pa se do sad u sopstvenoj politici uglavnom trudila da bude statusno neutralna u odnosu na Kosovo, da ne definiše Kosovo kao državu, već kao teritoriju. U tom smislu je ovo nešto što bi na neki način predstavljalo otklon od dosadašnje politike, što bi moglo da bude turbulentno i za samu EU, imajući u vidu da je Španija trenutno u problemu zbog rešavanja katalonskog pitanja i Baskije, kao i problem unutar Belgije“, naglašava Krstić.

Na samitima kao što je EU–Zapadni Balkan se formalno ne govori o pitanjima kao što su poglavlje 35 ili odnosi Beograda i Prištine, napominje Krstić, ali imajući u vidu da će tu biti predstavnici na najvišem nivou država EU, Zapadnog Balkana i Kosova kao teritorije, a ne kao države, biće prilika da se makar na marginama porazgovara u nekom multilateralnom formatu između najuticajnijih zemalja-članica EU i s druge strane verovatno u nekom formatu Albanije, takozvanog Kosova i Srbije.

To će, podvlači Krstić, sigurno biti negde na agendi, iako ne zvanično, jer je to pitanje svih pitanja u ovom momentu.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Trakija

    Naravno da nas zabole uvo za EU i njihovu fašističku politiku koju zovu demokratijom. Nek idu sami da ubijaju decu po svetu, pljačkaju ljude i države, nek ne mešaju nas u taj satanizam.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike