Srbiji izazov ekonomija, EU imigracija
Građana Srbije koji misle da bi članstvo zemlje u Evropskoj uniji bilo dobra stvar gotovo je dva puta više od onih koji ne misle tako, pokazalo je novo evropsko istraživanje.
U odnosu na druge zemlje kandidate za EU, evroentuzijazam u Srbiji je manji, osim u Turskoj, preneo je danas Euraktiv Srbija.
Istraživanje je pokazalo i da građane EU trenutno više zabrinjava imigracija od ekonomije, da su optimisti u vezi budućnosti EU i malo manji optimisti kada je reč o ekonomiji, ali i da ih je više protiv nego za proširenje EU.
U Srbiji 42 odsto anketiranih građana smatra da bi članstvo zemlje u EU bilo dobra stvar a 22 odsto da bi bilo loša stvar dok 31 odsto misli da ne bi bilo ni dobro ni loše, pokazuju podaci iz Eurobarometra, specijalnog istraživanja Evropske komisije.
Istovremeno 58 odsto ispitanika kaže da bi Srbija imala koristi od članstva u EU dok 30 odsto misli da ne bi imala koristi.
Kada je reč o trenutnom stanju ekonomije zemlje, samo 8 odsto građana Srbije ga ocenjuje kao dobro a čak 90 odsto kao loše. U EU u proseku 38 odsto ispitanika stanje ekonomije svoje zemlje ocenjuje kao dobro a 59 odsto kao loše.
Najbolje, što ne iznenađuje, o stanju u ekonomiji svoje zemlje među članicama EU misle u Nemačkoj a najgore, što takođe ne iznenađuje, u Grčkoj. Podaci iz istraživanja pokazuju da 86 odsto ispitanika u Nemačkoj stanje svoje ekonomije ocenjuje kao dobro dok u Grčkoj to misli samo 3 odsto anketiranih.
Takođe, u Srbiji mnogo više nego u EU veruju u evropsku ekonomiju i 57 odsto ispitanika u Srbiji trenutno stanje ekonomije Unije ocenjuje kao dobro prema proseku za zemlje EU od 37 odsto.
Građani Srbije osetno slabije od građana EU ocenjuju finansijsku situaciju svog domaćinstva, zaposlenost u zemlji, kvalitet života.
Ipak, 24 odsto ispitanih u Srbiji prema 26 odsto u EU očekuje da im u narednih godinu dana ekonomska situacija bude bolja dok 33 odsto u Srbiji misli da će biti gore prema 21 odsto u EU.
Novi Eurobarometar je pokazao i da 42 odsto građana EU nezaposlenost smatra jednim od najvažnijih pitanja sa kojima se suočavaju u zemlji dok u Srbiji isto misli 53 odsto.
Kada je reč o dalje proširenju Unije, među građanima EU je više protivnika (49 odsto) nego pobornika (39 odsto) pri čemu je najviše protivnika u Austriji (71 odsto), Nemačkoj (67 odsto), Luksemburgu (64 odsto), Francuskoj (63 odsto), Finskoj (61 odsto).
U ostalim zemljama kandidatima za EU, u Albaniji više od tri četvrtine ispitanih građana (77 odsto) misli da bi članstvo u EU bilo dobro za zemlju, u Makedoniji 57 odsto, u Crnoj Gori 50 odsto a u Turskoj samo 33 odsto.
Procenat onih koji misle da bi ulazak u EU bio loša stvar za zemlju najveći je u Turskoj – 40 odsto, a najmanji u Albaniji, samo dva odsto.
Na pitanje o dobrobiti članstva u EU, devet od deset građana Albanije odgovorilo je da bi njihova zemlja imala koristi od članstva, u Makedoniji to misli 71 odsto ispitanika, Crnoj Gori 65 odsto a u Turskoj 55 odsto.
Itraživanje je pokazalo i da zemlje kandidati za EU ne ocenjuju najbolje stanje svojih ekonomija. Najviše onih koji stanje nacionalne ekonomije opisuju kao dobro je u Turskoj (56 odsto) a najmanje, izuzimajući Srbiju, u Crnoj Gori (14 odsto).
Kako je saopštila Evropska komisija, novo istraživanje pokazalo je da veći procenat građana EU nego u prethodnom istraživanju iz novembra 2014. ima pozitivnu sliku o EU i da poverenje u Uniju raste. Takođe, građani kao najveći izazov sa kojim se EU trenutno suočava vide imigraciju.
Imigraciju kao vodeći izazov vidi 38 odsto ispitanika u EU (14 procentnih poena više nego u prethodnom istraživanju) dok ekonomsku situaciju u prvi plan stavlja 27 odsto (6 procentnih poena manje), nezaposlenost 24 odsto (5 poena manje) a stanje javnih finansija 23 odsto (dva poena manje).
Kak je preneo Euraktiv Srbija, imigraciju kao najveći izazov navode građani 20 članica EU a najviše na Malti (65 odsto) i u Nemačkoj (55 odsto).
Podaci pokazuju i da su od novembra povećane bojazni od terorizma na nivou EU i sada je to najveći izazov za 17 odsto ispitanika, za 6 procentnih poena više.
Kao i u prethodnom istraživanju, građani EU snažno podržavaju prioritete koje je postavila Evropska komisija pod predsedavanjem Žan-Kloda Junkera.
Tako se 59 odsto Evropljana slaže da javna sredstva treba koristiti za stimulisanje ulaganja privatnog sektora na nivou EU, 72 odsto podržava zajedničku energetsku politiku EU a 57 odsto jedinstveno tržište smatra najpozitivnijim postignućem EU.
Kada je reč o budućnosti EU, 58 odsto Evropljana su optimisti a 36 odsto pesimisti.
Beleži se i mali rast poverenja građana EU u nacionalne vlade, kao i broja onih koji smatraju da se njihov glas u EU računa.
Na planu ekonomije, svaki četvrti građanin EU je optimista a svaki pet pesimista dok polovina ispitanika očekuje da situacija ostane ista.
Istraživanje je sprovedeno između 16. i 27. maja u 34 zemlje i teritorije – 28 članica EU, pet zemalja kandidata za članstvo i na turskom delu Kipra. Obuhvatilo je gotovo 32.000 ljudi.
(Opširnije na EurActiv.rs)
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.