Srpske banje na prekretnici: Dođeš star, a odeš razočaran…

Boravak u banji radi šetnje i uživanja, bilo zbog krštenice ili neke hronične boljke o trošku države – pravo je koje je otišlo u prošlost. Mnogi mlađi penzioneri nikada nisu doživeli da se banjaju i uživaju i po mesec dana u miru i zelenilu, na račun zdravstvenog osiguranja, koje su plaćali 40 godina, što je početkom osamdesetih bilo uobičajena pojava. Često citirani stih Branislava Nušića „Soko banja – soko grad, dođeš star odeš mlad”, špacir po Vrnjačkoj Banji ili ispijanje kafice u Kur-salonu Banje Koviljače neke su ilustracije naše nekadašnje odanost srpskim banjama. Nekad bilo, sada se pripoveda…

Ako je za utehu, raste broj onih koji stižu do banje, uz pomoć zdravstvene knjižice i uputa lekara, ali se takvo banjanje isključivo vodi kao nastavak bolničkog lečenja. Tako se, u prvih šest meseci 2016., o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje lečila 25.521 osoba, što je za 24,48 odsto više osiguranika nego lane. To je Fond platio milijardu i 277 miliona dinara. Na plaćeni boravak u u banjskom lečilištu o trošku RFZO mogu da računaju samo ozbiljno bolesni ljudi: najčešće dijagnoze zbog kojih komisije Fonda odobravaju rehabilitaciju su potpuna ili delimična oduzetost jedne polovine tela posle šloga, prelom natkolenice ili potkolenice, stanje nakon ugradnje veštačkog kuka ili kolena i stanje posle akutnog ponovljenog infarkta.

Profesor Medicinskog fakulteta dr Tomislav Jovanović, specijalista balneologije duže od 30 godina, kaže da ga o značaju banja za zdravlje jedne nacije, ali i privredni razvoj niko ništa nije pitao, čak ga, kažu, nadležni ignorišu! Kao lekar, nema dilemu da banje imaju centralni medicinski značaj. Upravo savremenu, atlantsku medicinu, zasnovanu na aparatima i lečenju već nastalih bolesti, on okrivljuje za potiskivanje banjskog lečenja u drugi plan.

– Savremeni čovek ima dve želje: da živi što duže, ali da ne bude bolestan i da taj produženi životni vek provede na kvalitetan način. Banje su u tom cilju nezamenljive, jer su okrenute prevenciji bolesti. Zato su u razvijenim državama banjsko lečenje smatra uštedom, a ne troškom. Francuska korišćenjem svojih 78 banja štedi milijardu evra zdravstvu. Nažalost, u obrazovanju budućih lekara o banjama se malo uči – kaže dr Jovanović.

On dodaje da su banje podjednako važne i za lečenje i za turizam. Podseća da svake godine oko 100.000 stanovnika Srbije, zdravih i platežno jakih, odlazi u banje u okruženju – u Mađarsku i Sloveniju, a prošle godine je za boravak u banjama Srbije prodato samo 40.000 vaučera.

– Sve e banje u Slovenije, posle Prvog svetskog rata, napravili su balneolozi iz Srbije. Danas na svakoj raskrsnici viđamo bilbordi s reklamom za banje u Sloveniji, a naše su potpuno zanemarene. Pošto smo dozvolili da propadnu, sada tražimo kupce za njih – kaže naš sagovornik.

Dr Jovanović navodi i da Nemačka svojim banjama, kao nacionalnom blagu, daje veliki značaj i prioritet. Prvo, 800.000 kreveta u banjama Nemačke pripada državnom zdravstvenom osiguranju, a svakom godišnjem kongresu o banjama obavezno prisustvuje kancelarka da iz prve ruke čuje koliko su banje državi uštedele pare.

– Banje su, uz poljoprivredu, budućnost privrednog razvoja Srbije. Imamo šanse da vratimo banje u zlatno doba, ali za to je potrebno pitati stručne ljude kakve programe banje treba da ponude. U Srbiji postoji oko 50 banja, mada se koriste potencijali samo nekih. Kada bi oživeli banje, uposlili bismo u njima najmanje hiljadu ljudi. Na mnoge banje stavljen je katanac jer se njima loše upravljalo. Propadanje banja kod nas je počelo devedesetih godina – navodi dr Jovanović

Prof. dr Olga Popović Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, kaže da banje imaju svoje medicinsko opravdanje, ali je ono kao „šlag na torti”: pacijent koji trpi bolove i nalazi se u akutnom pogoršanju neće od banje imati koristi koju dobijaju hronični bolesnici kojima lekovite vode ili blata mogu doneti olakšanje. Ona dodaje da boravak u banji godi zdravlju, čak i kada nas ništa ne boli, jer je to odmor na kojem smo posvećeni svom telu i duhu, a ne zabavi, šopingu…

Doktorkin je savet da u banji treba biti razuman i uplatiti terapije koje su najkorisnije u određenim bolesnim stanjima. Ona podseća da masaže čokoladama ili toplim kamenjem nisu rehabilitacija, već je reč o spa tretmanima koji se mogu dobiti i usred Beograda. Svakom preporučuje da se u banji šeta, kupa u bazenima s lekovitom vodom (ako za to nema zdravstvenih kontraindikacija), koristi tretmane podvodnom masažom i obavezni kinezi program, vežbe u fiskulturnoj sali. Ovo preporučuje osobama koje leče prelome i povrede, sredovečnim i starijima od 50 ili 60 godina, koje osećaju da im je degenerativni reumatizam postao sve češći pratilac, ali i mladim ljudima koji imaju probleme u korenu vrata, bolove zbog spondiloze zbog dugog sedenja za računarom.

(Olivera Popović, Politika)

Ostavite komentar

Oznake