Šta sadrži pregovaračka pozicija EU?

Pregovaračka pozicija EU o Poglavlju 35 o Kosovu u pristupnim pregovorima sa Srbijom objavljena na sajtu EU predviđa normalizaciju odnosa sa Prištinom, poštovanje i primenu dosada postignutih briselskih sporazuma, a proces evropske integracije Srbije povezuje sa daljim napretkom u tom procesu.

„Srbija treba da završi SVOJ DEO POSLA na primeni sporazuma postignutih 25. avgusta 2015, naročito kada je reč o uspostavljanju Zajednice srpskih opština kao i druge elemente Briselskog sporazuma (o policiji, pravosuđu, zaštiti građana) iz 2013, navodi se u platformi.

Srbija takođe treba da se angazuje na postizanju daljih sporazuma, unapređujući normalizaciju odnosa s ciljem da na kraju postigne obuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova u skladu sa pregovaračkom platformom, navodi se u zajedničkoj pregovaračkoj poziciji EU, navodi se upregovaračkoj poziciji EU.

U dokumentu objavljenom za javnost, sat pošto je Srbija na Drugoj međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorila prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, podseća se da proces pristupanja EU i proces normalizacije odnosa sa Prištinom treba da teku paralelno a da pregovori o Poglavlju 35 neće zameniti dijalog Beograda i Prištine u Briselu pod pokroviteljskom Visoke predstanvice EU.

U skladu sa pregovaračkim okvirom, Evropska komisija i Visoka predstavnica EU će pažljivo pratiti ispunjavanje ovog prvog seta privremenih „benčmarka“ i bar „dva puta godišnje“ izvešavati Ministarski savet EU o tom napretku. Oni će se doterivati u skladu sa razvojem situacij na planu dijaloga.

Međutim, ukoliko proces normalizacije odnosa sa Kosovom bude znatno zaostajao za napretkom u ukupnim pregovorima, zbog toga što Srbija ne deluje u dobroj veri, narocito kada je reč o ispunjavanju sporazuma između Srbije i Kosova, Komisija će na svoju inicijativu ili na zahtev neke od zemalja članica predložiti da obustavi preporuke o otvaranju ili zatvaranju drugih poglavlja dok se ta neravnoteža ne otkloni, navodi se u dokumentu.

U pregovaračkoj poziciji EU se zatim detaljno navodi šta Srbija treba da ispuni u vezi sa već postignutim sporazumima.

Srbija, kako se iznosi, treba da doprinese nastavku formiranja Zajednice srpskih opština (izradi statuta) u skladu sa dogovorenim vremenskim planom, i da obezbedi transparentnost finaniranja srpskih opština.

Srbija takođe treba da nastavi da ispunjava sporazume o policiji i pravosuđu i telekomunkacijama.

Očekuje se i dosledno poštvanje odredbi o razmenama zvaničnih poseta kao i da Srbija nastavi da pruža svu administrativnu podršku Kancelariji za vezu u Prištini.

Kada je reč o energetici očekuje se da Srbija nastavi da se angažuje u procesu normalizacije između kosovskog KOSTT-a i sprskog EMS-a, uključujući potpisivanje sporazuma o interkonekciji i podršku članstvu KOSTT-a u evropskoj mreži ENTSOE.

Srbija će, kako se navodi osnovati kompaniju za snabdevanje ElektroServer na Kosovu i ispuniti uslove da ta kompanija dobije licencu u skladu sa kosovskim zakonima.

Srbija će takođe rešiti pitanje menadžmenta hidrosistema Gazivode koji je postavila.

Kada je reč o integrisanim prelazima, Srbija će završiti uspostavljanje svih prelaza, poboljšati kontrolu i zatvoriti alternativne puteve kako bi se obezbedilo da se za prolazak robe i ljudi sa Kosova i na Kosovo koriste isključivo službeni prelazi.

U pogledu slobode kretanja, od Srbije se očekuje da omogući ulaz državljanima trećih zemalja sa Kosova u Srbiju i primenjuje sporazume o registarskim tablicama na severu Kosova kao i da javno podrži primenu sporazuma o mostu u Mitrovici koji treba da dovede do otvaranja mosta za saobraćaj najkasnije do kraja juna 2016. godine.

Kada je reč o regionalnoj saradnji od Srbije se traži da omogući efektivno učešće Kosova u regionalnim inicijativa pod dogovorenim uslovima kao i da podrži uključivanje predstavnika Kosova u menadžment i administrativne strukture regionalnih organizacija u skladu sa zaslugama.

Platforma ne traži priznavanje KiM, predstoje teški pregovori

Direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavo je da pregovaračka platforma EU za poglavlje 35 o Kosovu koje je juče otvoreno ne traži priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine, ali da predstoje teški pregovori.

Prema njegovim rečima, u dokumentu koji pokazuje zajedničku poziciju EU traži se primena i pregled  do sada postignutih sporazuma, pri čemu se „ostavlja prilično veliki prostor i institucijama EU i  državama da oni tumače na koji način treba da budu sprovođeni sporazumi“.

„Naravno da u tom procesu ima određenih rizika. Ali zato je važno da na našu stranu što više pridobijamo međunarodnu zajednicu“, rekao je Đurić za RTS.

Poglavlje 35 je za nas izuzetno teško,  zato što na neki način povezuje proces normalizacije sa našom južnom pokrajinom i evropske integracije Srbije, ocenio je on.

„Međutim, mi smo pokazali da je moguće da kao pouzdan partner kao strana koja sprovodi sporazume uprkos opstrukcijama iz Prištine napredovati u evropskim integracijama. I jučerašnji dan to pokazuje“, rekao je Đurić.

On kaže i da je došlo je do izvesnog ublažavanja u odnosu na prvi nacrt.

„Međutim, s obzirom da je veliki broj članica EU priznalo nezavisnost nema sumnje da su teški pregovori pred nama“.

S druge strane, platforma nigde od Srbije ne traži da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a kada je reč o normalizaciji odnosa, za Beograd to znači „nomralizaciju odnosa  sa našom južnom pokrajinom,“ naveo je Đurić.

„Mi ne želimo da potenciramo razlike sa Prištinom. Znamo da se oko statutsa ne slažemo niti ćemo se u skorijoj budućnosti složiti, ali ono oko čega moramo da se složimo je da ljudi mogu da žive normalno da institucije funkcionišu“, rekao je on.

Komentarišući činjenicu da je Poglavlje 35 blokirajuće, Đurić je rekao da sva poglavlja u pristupnim pregovorima nose mogućnost da ukoliko postoje velika neslaganja između zemlje koja želi prijem i zemalja koje o tome odlučuju taj proces bude zaustavljen.

„Ali ne treba da razmišljamo na taj način, već kako da približimo stavove i pridobijemo druge za naše stavove, što je uspešno rađeno prethodne dve godine. Najbolji pokazatelj da to radimo je što, uprkos stravičnoj opstrukciji Prištine, Brisel i dalje vidi Beograd kao stranu koja poštuje dogovore i sporazume i kojoj pruža ruku evropskih integracija“, rekao je on.

(Tanjug)

Priključite se diskusiji o Srbiji u Evropi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.