Stepanović: Viši sud u BG najopterećeniji i najefikasniji

BEOGRAD – Beogradsko pravosuđe trenutno rešava govoto dve trećine svih predmeta u Srbiji i upravo u toj neravnopravnoj opterećenosti leži ključ za problem efikasnosti u radu srpskog pravosuđa, kaže predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović.

„Kao najveći sud ne samo u Srbiji po broju sudija i predmeta već i na Balkanu Viši sud u Beogradu već duže vreme se bas kao i ostali prestonicki sudovi bori sa dramticnom situacijom ogromnim prilivom predmeta“, navodi Stepanović za „Novosti“ govoreći o problemima u pravosuđu.

Prema njegovim rečima, uz najveći priliv predmeta u celoj Republici, više od 7 000 mesečno i opterećenje sudija građanskog odeljenja koje je nesrazmerno veće nego u drugim srpskim sudovima, ovaj sud je najefikasniji u zemlji.

On kaže i da će svaki sudija ovu godinu zavrsiti sa više od 1000 predemta u radu što je priliv od 100 predmeta mesečno.

„Od januara do juna 2017. Viši sud je rešio 21 394 predmeta dok je prema uporednoj analizi VKS za isti period u ovoj godini rešio 29. 418 predmeta“, navodi Stepanović i napominje da je VKS dodelio prvu nagradu ovom sudu, a da su za te rezultate rada ulozeni vanredni naporiu.

Kaže da je broj ukupno primljenih predmeta u devetomesecnom periodu ove godine je 59 396 i oni su raspoređeni na 74 sudije koje su postupale u tom periodu, dok je ukupan broj predmeta bio 88 840, što znači da jedan sudija u proseku trenutno ima u radu više od 1200 predmeta.

O opterećenosti Višeg suda u Beogradu u odnosu na druge sudove govori i činjenica da je na primer prošle godine imao u radu 68 570 predmeta, dok je u pojedinim sudovima u Srbiji broj predmeta u radu i do hiljadu puta manji, navodi Stepanović, ali dodaje da je nedavnom odlukom Visokog saveta sudstva dobijeno 16 novih sudija.

Stepanović kaže i da se ne može složiti sa ocernom predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića koji je apostrofirao Specijalni sud kao neefikasan.

Smatra i da se rad posebnih odeljenja ne moze oceniti kao neefikasan i da su krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina veoma složena, sa dokumntacijom od nekoliko miliona stranica i saslušanjem više stotina svedoka, dok 21 sudija deli svega četiri sudnice.

„Stoji cinjenica da se optuznice cesto vraćaju na dopunu istrage i da je donet veliki broj oslobađajućih presuda. To uslovno rečeno moze govoriti o kvalitetu i dokaznoj potrkrepljkenosti optužnica. Ali to se nužno ne odnosi samo na postuke pred posebnim odeljenjem za organizvani kriminal i odeljenjem za ratne zlocine već i na redovna odeljenja“, objkašnjava on.

Prema podacima iz izveštaja za 2017. godinu prosecno trajanje resenih predmeta u redvnim odeljenju je 230, 36 dana, a u posebnim odeljenjima 50,65 dana.

Od 1. januara do 30. septembra ove godine prosečno trajnje u sudu na nivou suda je 102,14 dana, a navedeni podaci, kako kaže, pokazuju da se krivicni postupci zavrsavaju u razumnim rokovima, cak kraćim od standarda EU.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike