Da bi SAD napustile politiku pritiska, Srbija mora da zauzme čvrst stav i da uz pomoć Rusije i Kine „primora“ američki spoljnopolitički establišment (ili Trampov spoljnopolitički establišment) da preispita dosadašnju politiku.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je vrlo bitan dolazak pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Vesa Mičela u Beograd jer to predstavlja prvu posetu tako visokog zvaničnika iz nove vašingtonske administracije.
„Moramo da iskoristimo kontakte sa ljudima iz Trampove vlasti, jer je opšte poznato da nam administracija, koju je personifikovala dinastija Klinton, nije bila naklonjena“, dodao je Dačić.
Sam Mičel je u Prištini rekao da je njegova poseta Balkanu usmerena na nastavak dijaloga Beograda i Prištine i da ne nosi nikakav konkretan plan s tim u vezi.
Šta stvarno možemo očekivati od ove posete i koji je njen politički značaj? Da li je ono što će u Beogradu reći Mičel prva Trampova poruka Srbiji?
Kažu Balkan, a misle na Rusiju
Analitičar Saša Adamović kaže za Sputnjik da bismo Vesa Mičela mogli uslovno smatrati predstavnikom Trampove administracije. Uslovno, zato što, prema Adamovićevi rečima, Mičel spada u mlađu generaciju neokonzervativaca, odnosno ljudi koji u američkom spoljnopolitičkom miljeu igraju i te kako zapaženu i značajnu antitrampovsku ulogu i sve vreme od ulaska Trampa u Belu kuću pokušavaju da sabotiraju njegovu politiku popravljanja odnosa sa Rusijom.
Reč je o čoveku koji nema mnogo diplomatskog iskustva i nije radio u državnoj službi već je vodio nevladinu organizaciju koja se bavila analizom evropske politike, ali je, precizira Adamović, prema onome što je govorio, radio i pisao u dve knjige iz oblasti geopolitike, njegova najznačajnija crta izrazito antiruski stav. Odnosno, antiruska pozicija jer Rusiju pored Irana i Kine smatra najvažnijim spoljnopolitičkim odnosno geopolitičkim neprijateljem u svetskoj areni.
Na pitanje da li će Mičelove poruke u Beogradu biti i Trampove, Adamović kaže da će to pre svega biti poruke američkog Stejt departmenta i ljudi koji tamo vode ili kreiraju američku spoljnu politiku.
„Nije nikakva tajna da šef američke diplomatije Reks Tilerson nije do kraja ispunio zadatak i reformisao Stejt department. A mnoge Trampove pristalice tvrde da se tamo nalazi pravo leglo globalista, odnosno pripadnika američke ’duboke države‘ koji su spremni da i na spoljnopolitičkom planu često žrtvuju američke nacionalne interese zarad interesa globalnih centara moći“, napominje Adamović za Sputnjik.
Međutim, ponuda koju donosi Ves Mičel u Srbiju, ako je zaista tačno ono što se već sada pojavljuje u medijima, da uz neke ustupke koje se nude Srbiji ona zauzvrat mora da pristane na prijem takozvanog Kosova u međunarodne institucije, prema Adamovićevom stanovištu za Srbiju je potpuno neprihvatljiva.
Nije reč o ponudi koja se ne odbija
„To može biti samo jedna od ponuda. Možda prva ozbiljnija američka ponuda Srbiji i možda je tako i treba tretirati: kao prvu ponudu i kao osnovu na kojoj će se možda voditi i dalji razgovori“, ističe sagovornik Sputnjika.
Amerika bi prema Srbiji morala da napusti politiku pritisaka, pretnji ili ucena, naglašava Adamović, a na Srbiji je da formuliše aktivnu spoljnu politiku, da zauzme čvrst i jasan stav kad se radi o njenim spoljnopolitičkim prioritetima, među kojima je jedan od najvažnijih da Kosovo ne bude primljeno u međunarodne institucije, a pre svega da ne dobije stolicu u UN.
„Takvim stavom, uz pomoć već dokazanih saveznika u spoljnopolitičkoj areni, a pre svega u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde pre svega mislim na Rusiju ili Kinu, da pokuša da ’primora‘ američki spoljnopolitički establišment ili Trampov spoljnopolitički establišment da preispita dosadašnju politiku prema Srbiji. I da neka druga ponuda koju će možda opet doneti Ves Mičel ili neko drugi, bude mnogo ozbiljnija ili primamljivija za Srbe“, rezonuje taj analitičar.
Nijedna ponuda koja bi uključivala priznavanje nezavisnosti Kosova, makar to bila dozvola Srbije za ulazak Kosova u UN ili eventualno uvođenje sankcija Rusiji, za Srbiju, ponavlja Adamović, nije prihvatljiva.
Naš sagovornik kaže da je za ukupno stanje na Balkanu i položaj Srbije i te kako važna promena odnosa između SAD i Rusije do koje još nije u potpunosti došlo jer su ti odnosi iz dana u dan od strane „duboke države“ sabotirani.
Posle godinu dana u Beloj kući, Tramp je stabilizovao svoju poziciju i Adamović očekuje da, posle pobede Putina na izborima u Rusiji, u 2018. možda i dočekamo poboljšanje odnosa ovih dveju supersila.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.