najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Strah od 130 km/h: Stručnjaci se plaše povećanja brzine na srpskim auto-putevima

Predlog da se opšte ograničenje brzine na autoputu u Srbiji poveća na 130 kilometara na sat stručnjaci vide kao temu o kojoj treba ozbiljno razmisliti, s obzirom da, kako navode, svako povećanje prosečne brzine od makar 10 kilometara na sat povećava broj nezgoda ali i stradalih za tri odsto.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić tako za Tanjug kaže da, kao deo stručne javnosti, nije spreman da prihvati tu cenu i to samo „zarad povećanja brzine i povećanja komfora nekima koji ne žele da se od Beograda do Niša voze dva sata, nego sat i dvadeset minuta“.

On smatra da kod nas nisu obavljene dovoljne pripreme niti urađeni elaborati u vezi s ekonomskim, ekološkim i bezbednosnim uticajima takvog predloga, zbog čega je apelovao na stručne službe ministarstva ali i druge činioce u društvu da „uzmu u obzir negativne posledice povećanja brzine“.

„Svaki predlog koji bitno menja postojeće stanje trebalo bi da ima i debelo obrazloženje“, uveren je Vujanić.

Kao primer navodi SAD i kaže: „tako velika zemlja, sa tako dobrim istraživanjima samo je dve godine dozvolila da na autoputu brzina bude oko 130 km/č, i to ne tačno toliko, pošto je izražena u miljama, a onda je posle toga vratila odmah na 120 km/č“.

Foto: Pixabay/Pexels

„Tako su u isto vreme dozvolili da ljudi koji imaju erbeg ne moraju da koriste pojas, pa su uvideli da su rezultati poražavajući i odmah vratili obaveznu upotrebu pojasa i brzinu nazad na 120“, navodi Vujanić.

Postoje primeri u susedstvu, kaže profesor, te navodi da Hrvatska i BiH imaju ograničenje od 130 km/č, kao i Makedonija, a smatra da je za Hrvatsku to jasno.

„Ona je, zbog želje da privuče turiste, da im pruži veći komfor u vožnji, digla ograničenje na 130 km/č, ali je ujedno i digla dozvoljenu količinu konzumiranog alkohola za vreme vožnje za 0,5. Svesno su otišli na delimično ugrožavanje bezbednosti saobraćaja zbog milijardi dolara, koliko otprilike godišnje imaju prihode od turizma“, rekao je Vujanić.

U svetu postoje zemlje, navodi Vujanić, kao što je Nemačka, gde ne postoji ograničenje, ali je preporučeno na autoputevima, tamo gde nema znaka, da se vozi do 250 km/č. Ali, s druge strane, navodi, postoji i Norveška, gde je ograničenje 110.

„A zemlje koje imaju veću dozvoljenu brzinu na autoputu i van naselja, uzmite statistiku, sve imaju povećan broj poginulih na 100.000 stanovnika, znači imaju veću ugroženost ljudi u saobraćaju“, rekao je Vujanić.

Kako kaže, u Srbiji „smo se mučili“ da sa 60 pređemo na 50 km/č u gradovima i naseljima, dok u Japanu, koji ima „bolje ulice, bolja vozila, bolje semafore, sve bolje“, to ograničenje iznosi 40 na sat.

„Moram da kažem da je svetski najbezbednija zemlja u saobraćaju Japan, a u glavnom gradu Francuske, koja se svrstava u vrh po bezbednosti, u Parizu, skoro je doneta odluka da je najveća dozvoljena brzina na teritoriji grada 30 km/č“, objašnjava.

Navodi i da je Francuska od 1975. do 1993. za 50 odsto smanjila broz nezgoda sa smrtnim ishodom, što je bilo rezultat smanjenja maksimalno dozvoljene brzine.

Vujanić napominje i da veća brzina u saobraćaju izaziva veću potrošnju po pređenom kilometru i smatra da je potrebno napraviti i tu analizu – koliko će više goriva da ode u vazduh u vidu izduvnih gasova CO2, SO2, CO, SO, a koji će zagaditi našu životnu sredinu.

„Ono što plaćamo nije adekvatno onome što se dobija“, naglašava profesor i kaže da stručna javnost mora da iznese argumente, a politička javnost da još jednom razmisli i onda donesu pravilnu odluku.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović slaže se da je predlog da se ograničenje poveća na 130 km/č, jako ozbiljan predlog, te da ga treba isto tako ozbiljno razmotriti.

Pritom, naglašava, treba imati u vidu da veliki broj autoputeva u Evropi ima tri i više saobraćajnih traka, dok naš ima dve. Treba takođe imati u vidu i stanje kolovoza, opšte stanje voznog parka…

Jer, kako kaže, nije isto da li autoput ima dve ili četiri saobraćajne trake i da li se na tom putu kreću vozila, koja su u proseku stara pet, ili 15 godina.

„Stručnjaci, pre svega saobraćajne i građevinske struke, treba da se izjasne o tome da li se opšte ograničenje na našim autoputevima može menjati tako da se spusti ili podigne, a jedno od mogućih rešenja bilo bi, na primer, da ostane opšte ograničenje od 120, ali da se zakonom dozvoli da se, izuzetno, na nekim deonicama to ograničenje poveća na 130“, predlaže Okanović.

U svakom slučaju, kako kaže, o tome bi trebalo da se izjasni nadležno Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja i stručnjaci iz tih oblasti.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović nedavno je izjavila da je njeno Ministarstvo već tražilo od MUP-a da izvrši procenu na kojim deoncama autoputa može da se poveća brzina sa 120 na 130 kilometara na sat, te da očekuje da na modernim deonicama bude povećano ograničenje brzine.

Kako je rekla, „nema razloga da se to ne uradi budući da imamo moderan autoput“, kao i da se povećanje ograničenja brzine predlaže zbog toga što se „mnogo ulaže u autoputeve“.

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike