U trendu

U Beogradu obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

BEOGRAD – Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, danas je u Gradskoj organizaciji slepih Beograda održan skup na kojem su uručene zahvalnice organizacijama i pojedincima koji decenijama podržavaju rad te organizacije.

Time je ujedno obeleženo 75 godina postojanja Gradske organizacije slepih Beograda i 25 godina postojanja salona za masažu „BioSana“ u kome rade slepi i slabovidi fizioterapeuti.

Zahvalnice su, između ostalih, dobili Skupština grada Beograda i gradski Sekretarijat za socijalnu zaštitu.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je današnji dan prilika da se razgovara o tome šta je urađeno kako bi život osoba sa invaliditetom bio lakši, a šta još treba da se uradi, ali i dodao da ovo nije jedini dan kada treba da se priča o tome.

Naveo je da se procenjuje da oko 100.000 Beograđana ima neku vrstu invaliditeta i dodao je veoma važno da kao društvo uradimo sve što možemo kako bi se svaki naš građanin osećao kao ravnopravni član društva.

„Da li smo uradili dosta? Jesmo. Da li smo uradili dovoljno? Nismo. Možemo još mnogo toga da uradimo i ako nastavimo zajednički da radimo, uradićemo još dobrih stvari koje će slepim i slabovidim osobama olakšati svakodnevni život“, rekao je Vesić.

Naveo je da je u cilju olakšanog kretanja tih osoba na teritoriji Beograda tokom 2019. i 2020. godine ozvučeno 89 semaforskih raskrsnica.

Dodao je da je u pripremi aplikacija koja će biti namenjena i osobama sa invaliditetom, za pomoć tim osobama u javnom gradskom prevozu.

„Ideja je da svaki vozač bilo kog autobusa u gradskom prevozu ima svoju aplikaciju i da osoba sa invaliditetom koja se nalazi na stanici može da pošalje poruku da se tu nalazi, tako da vozač kada prilazi stanici zna da tu čeka osoba sa invaliditetom“, objasnio je Vesić.

Naveo je da je u prethodnom periodu u Beogradu urađeno 26,2 kilometra taktilnih staza, navodeći da su poslednje urađene na potezu „Zeleni bulevar“, od Ruzveltove do Francuske ulice, u dužini od 3,6 kilometara i oko 200 metara na Trgu Nikole Pašića.

Kako je istakao, sa time će se nastaviti i ubuduće.

Kada je reč o akciji „Beograd bez barijera“, naveo je da je do sada postavljeno oko 500 rampi za osobe sa invaliditetom o trošku Grada.

„Trenutno nemamo na listi čekanja nikoga ko je tražio da se uradi rampa, što ne znači da svi imaju rampe, ali potrebno je da se prijave. Možda neko ne zna da može da se prijavi“, rekao je Vesić.

Naveo je da je u proteklih sedam godina povećan broj korisnika dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju za više od 20 odsto, ali i da je broj ličnih pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju povećan na 580, te da će ih do kraja godine biti ukupno 600.

Vesić je pomenuo da su ove goidne kompletno renovirana i opremljena novom opremom dva objekta, u Mladenovcu i Starom gradu, a da je 2020. godine u Lazarevcu izgrađen dnevni boravak namenjen osobama sa invaliditetom.

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević je rekla da se taj sekretarijat problemima i potrebama slepih ne bavi samo na današnji dan, već tokom cele godine.

„Veliko mi je zadovoljstvo da sa pozicije gradskog sekretara za socijalnu zaštitu mogu svakodnevno da slušam potrebe i rešavam probleme osoba sa invaliditetom“, rekla je ona.

Podsetila je da je pre sedam godina pokrenuta akcija „Beograd bez barijera“ sa ciljem da se ruše sve barijere koje postoje, kako fizičke tako i emotivne i psihičke u smislu predrasuda koje ljudi imaju prema osobama sa invaliditetom.

Istakla je da će resorni sekretarijat i u narednom periodu nastaviti da podržava organizacije osoba sa invaliditetom.

„Mi smo ove godine podržali 39 udruženja osoba sa invaliditetom koja su pomagala više od 30.000 članova“, navela je Stanisavljević.

Predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Nikola Đorđević podsetio je da je ta organizacija osnovana 1946. godine, da je nekoliko puta menjala svoje sedište i organizacione celine, ali da se već 75 godina bori za bolji položaj slepih i slabovidih osoba kako u Beogradu, tako i u celoj Srbiji, pa i šire.

Dodao je da se u današnje vreme suočavamo sa mnogo izazova, a da je najveći obrazovanje slepih i slabovidih.

„Inkluzija je došla, a tome se nismo svi najbolje prilagodili jer podrška mora da bude mnogo veća. Potrebno je mnogo više peripatologa i uopšte defektologa, ali nadam se da će to biti sve bolje jer uspevamo da obrazujemo slepe i slabovide i u takvim okolnostima“, rekao je Đorđević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar