Uskoro promena sistema azila
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da je planirano da se do početka jula završi novi zakon o azilu, kao i da se donese novi Zakon o strancima.
„Moramo da promenimo sistem azila, da novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti do kraja juna ili pocetka jula završimo i da donesemo novi Zakon o strancima koji ćemo da uputimo i Fronteksu na ekspertizu“, rekao je Vučič na skupu „Sistem azila i migracija: izbeglička kriza i reformski procesi“.
On je rekao da je u Srbiju od početka ove godine ušlo gotovo 100.000 izbeglica, a u 2015. godini 651.685, i da su oni bili registrovani i pružena im je nega i zdravstvena zaštita, ali da je veoma važno da Srbija unapredi svoje kapacitete.
Kako je naveo, Srbija ne traži da zbog toga bude „pohvaljena“, već to treba da budu one zemlje koje su toliki broj izbeglica primile za stalno, što Srbija nije jer nije bogata zemlja pa većina izbeglica nije želela tu da ostane.
„Sasvim je izvesno da će Srbija, Bugarska i Grčka biti važne zemlje ako ništa drugo u tranzitu i naš posao je da se u tome pripremimo za proleće ili leto“, naveo je Vučić na skupu u hotelu Metropol.
Prema njegovim rečima, Srbija je očekivala da će biti jedinstvenog rešenja za izbeglice na nivou EU, ali do toga nije došlo.
„Mislim da je kriza samo odložena, ali nikako i rešena“, dodao je Vučić.
Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Fridrih Šoder (Firiedrich Schodder) rekao je da će sa faktičkim zatvaranjem balkanske rute na teritoriji Srbije biti manji broj izbeglica, ali da će za njih morati da se pripremi trajniji boravak.
„Politika tranzita je gotova“, rekao je on, dodavši da strukture koje su pripremljene pre svega za ljude u tranzitu sada neće biti dovoljne i da je sada potrebno pružiti im i nove usluge, poput „tuša, toplog obroka, obrazovanja“.
Šoder je procenio da na teritoriji Srbije sada ima izmedju 1.500 i 2.000 izbeglica, i rekao da će deo njih moći da se pridruži porodicama u drugim zemljama, deo njih će se vratiti u svoje zemlje dobrovoljno ili nakon procedure, dok će manji deo i ostati.
Procenio je da bi u Srbiji trajnu zaštitu mogle zatražiti „desetine ljudi“, „možda stotine“, ali da ih svakako neće biti jako mnogo.
Zamenik zaštitnika gradjana Miloš Janković kazao je da smatra da je danas samo završena prva faza izbegličke krize, ali da će se ona nastaviti.
On je dodao i da Srbija ima propise kojima bi na pravi način mogla da reši pitanje procedure azila i da problem nije u zakonima, već u tome što se oni ne primenjuju.
Ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstand (Sannes Bjoernstad) kazao je da je Srbija jedna od retkih zemalja u ovom delu Evrope koja je pokazala humanost, da se ponašala odgovorno i da će uvek imati podršku Norveške u rešavanju migrantske krize.
Skup u beogradskom hotelu Metropol je deo projekta Umrežavanje i gradjenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji koju sprovodi grupa 484 uz podršku Ambasade Norveške.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.