Veće zemlje Balkana osim Srbije okreću se samohodnim minobacačima

Sve veće armije Balkana, osim Srbije, u svom arsenalu imaju ili planiraju nabavku samohodnih minobacača kalibra 120 milimetara, koji mogu da prate oklopne snage i teže su uhvatljivi za protivničku vatru, prenosi danas portal Balkanska bezbednosna mreža.

„Rumunija već godinama ima vozila sa ovakvim orudjima, Bugarska planira nabavku, a Hrvatska i Madjarska raspolažu vozilima koja mogu da se iskoriste kao platforme za samohodne minobacače. Srbija za sada ne pokazuje takve ambicije i oslanja se na klasične minobacače nasledjene od JNA koje vuku terenska vozila“, navodi se.

Taj portal dodaje da medju mnogobrojnim domaćim projektima naoružanja nema novih orudja ovog tipa, već samo unapredjenja postojećih, koji se inače uspešno izvoze na tržišta Bliskog istoka.

Dodaje se da je tokom gradjanskog rata na prostoru nekadašnje SFRJ minobacač bio jedno od dominantnih sredstava vatrene podrške, ali da iskustva najnovijih sukoba ukazuju na ranjivost klasičnih minobacača jer vreme potrebno za uredjenje položaja i postavljanje minobacača povećava šansu da budu otkriveni, a takodje ne mogu da prate brzinu delovanja oklopnih snaga.

„Zbog toga većina evropskih armija nabavlja ili razvija samohodne minobacače, a taj trend počeo je da sledi i region sa izuzetkom Srbije“, navodi se.

Portal podseća da Vojska Srbije samo u brigadama Kopnene vojske ima gotovo 90 minobacača kalibra 120 milimetara u aktivnoj upotrebi, da svaki od motorizovanih ili mehanizovanih bataljona ima po šest minobacača kalibra 82 milimetra, dok su ta orudja zastupljena i u teritorijalnim brigadama i Žandarmeriji.

Dodaje se da brdsko-planinski teren uslovljava da Vojska Srbije ima potrebu za velikim brojem minibacača ali da sadašnja vučna orudja ne mogu da brzo posedaju i napuštaju položaje, niti da prate kretanje mehanizovanih snaga na terenu.

„Sem vremena potrebnog za uredjenje položaja i postavljanje minobacača za gadjanje, petočlane posluge ne mogu brzo ni da napuste položaj sa minobacačem koji teži 120 kilograma u borbenom položaju (240 u marševskom) i sa municijom i dodatnom opremom… U realnoj borbenoj situaciji, tenkovi i oklopna vozila ne mogu da čekaju postavljanje minobacača na vatreni položaj i njihovu pripremu za vatru“, navodi se.

Balkanska bezbednosna mreža podseća i da, iako domaća vojna industrija radi na unapredjenju postojećih minobacača nema projekta za razvoj samohodnih minobacača.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.