Vodostaj na rekama pod kontrolom, situacija se prati

BEOGRAD – Vodostaj Dunava, Tise i Save je u porastu, ali se izlivanja ne očekuju i nema opasnosti od vanrednih situacija, izjavili su danas predstavnici Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Javnog preduzeća „Srbijavode“.

Šefica odseka za hidrološke prognoze u RHMZ Jelena Jerinić rekla je za Tanjug da je situacija pod kontrolom i da su svi manji i srednji vodotoci u opadanju, osim onih u Banatu, koji su u porastu, ali će biti na nivou redovne odbrane od poplava.

„Dunav, Tisa i Sava su u porastu. Sava nam je u fokusu pažnje jer su na uzvodnoj deonici bila velika izlivanja i očekujemo vrh 8. februara, ali na nivou redovne odbrane kod Šapca, a kod Sremske Mitrovice i Beograda ispod redovne odbrane“, rekla je Jerinić.

U Šapcu se očekuje da će biti prevaziđena granica redovne odbrane od poplava, ali situacija neće biti na nivou vanredne.

„Izlivanja neće biti i sve službe su na terenu i prate situaciju, naša upozorenja i prognoze“, rekla je Jerinić.

Ona je dodala da je na ostalim rekama „sve pod kontrolom“, i da se voda povlači tamo gde si izlilla.

Naime, juče su se usled topljenja snega, izlile Zapadna Morava i Bjelica, dok je nivo ostalih reka u zapadnoj Srbiji bio u porastu. Zapadna Morava je u najnižoj tački poplavila lokalni put između kraljevačkog naselja Grdica i sela Oplanići, kao i nekoliko desetina hektara poljoprivrednog zemljitša u ovom delu svog priobalja.

Jerinić je istakla da je važno da se kanali cište i da je situacija znatno bolja u odnosu na onu iz 2014. kada su Srbiju zadesile velike poplave.

Ona kaže i da se nigde ne očekuju problemi, odnosno vanredna situacija odbrane.

U narednom periodu očekuje se suvo i stabilno vreme, sa temperaturom malo iznad proseka za ovaj period, dodala je.

Izvršni direktor za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u JP „Srbijavode“ Veljko Dimitrijević kaže da su svi vodostaji na velikim rekama u Srbiji u granicama prosečnih vrednosti za ovaj period.

„U narednom periodu ne očekujemo ni da uđemo u redovnu odbranu. Dunav je miran, imamo blagi porast na ušću u Srbiji, ali sve u granicama normalnih oscilacija karakterističnim za ovaj period“, rekao je Dimitrijević za Tanjug.

On je naveo da na Zapadnoj Moravi postoje „slaba mesta“, ali da postoji operativni plan i ljudstvo koje se brine o tome.

Kako kaže, na toj reci, na jednom manjem potoku kod mesta Grdice, nedaleko od Kraljeva, uključena je pumpa, a viši vodostaj zabeležen je i kod ušća Bjelice, ali nema izlivanja iz korita.

Svake godine tu je slična situacija, kaže sagovornik Tanjuga.

„Za sada nemamo ništa ozbiljnije kao pretnju i sve je pokriveno operativnim planom za odbranu od poplava, sva oprema i ljudstvo su spremni, kao i mehanizacija da intervenišemo u svakoj sitauciji. Sada nemamo ništa što bi izlazilo iz okvira normalnih uslova“, rekao je Dimitrijević.

Može se očekivati na nezaštićenim područijima, manjim bujičnim potocima da usled otapanja dođe do manjih bujica, kližišta i ekipe su spremne da intervenišu u skladu sa planovima koji su uglavnom u nadležnosti opštinskih organa i da saniraju posledice u saradnji sa Sektorom za vanredne siituacije i vodoprivrednim preduzećima. „Tamo gde imamo izgrađene sisteme zaštite, ne vidimo posebnu opasnost, situacija je pod kontrolom“, istakao je Dimitrijević.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević kaže da je u poslednjih pet godina, od poplava 2014, u sanaciju republičkih vodotokova u Srbiji uloženo 100 miliona evra.

Izgradnja novih nasipa, obnova ovbaloutvrda, čišćenje rečnih korita izvedeni su na 500 lokacija.

Blagojević dodaje da su u toku projekti vredni 17 miliona evra, na lokalnim vodotocima, koji su najveći problem.

„Nakon 2014. godine veliki novac je oprednjen za preventivnu infrastrukturu, za zaštitu od plavljenja. Radi se o sredstvima od oko 100 miliona evra, a to su sredstva preko redovnog budžeta vodoprivrednih preduzeća“, rekao je Blagojević za Tanjug.

Sredstva su stigla iz različitih izvora, iz budžeta, kredita, donacija, za obnovu, unapređenje i izgradnju potpuno novih objekata za zašitu od plavljena.

„Zahvaljujući svemu tome, mogu da kažem da je Srbija danas bezbednija nego 2014. godine, ali ne mogu da kažem da je bezbedna. Mi se suocavamo sa sve intenzivjnijim i češćim padavinama, koje su posledica klimatskih promena“. rekao je Blagojević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.