U trendu

VSS: Predlog amandmana na Ustav povući s javne rasprave

Visoki savet sudstva (VSS) ocenio je danas da se radnim tekstom amandmana Ministarstva prave na Ustav Srbije umanjuje postojeći nivo garancija nezavisnosti sudova i tužilaštva i da ga zbog niza spornih rešenja treba povući s javne rasprave.

U analizi amandmana VSS je ocenio da je značajan deo radnog teksta Ministarstva pravde u suprotnosti s Nacionalnom strategijom reforme pravosudja za period 2013-2018. godine, kao i Akcionim planom za Poglavlje 23 koji predvidjaju obezbedjivanja nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija od političkog uticaja, a da bi mogao da dovede u pitanje i ustavni princip podele vlasti. 

„Visoki savet sudstva zaključuje da Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Srbije ne može predstavljati polaznu osnovu za kvalitetnu javnu raspravu“, saopštio je VSS.

VSS je predložio da se ponudjeni tekst povuče iz javne rasprave i da se u izradu novog inicijalnog predloga uključe predstavnici nauke, posebno iz oblasti ustavnog prava, kao i da novi radni tekst razmotri Komisija za sprovodjenje Nacionalne strategije reforme pravosudja posle čega treba organizovati javnu raspravu za koju treba omogućiti više vremena.

Jedna od osnovnih zamerki je amandman kojim se menja broj članova VSS – umesto sadašnjih 11, ovaj organ bi imao 10 članova, pet iz redova sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.

Broj izbornih članova VSS koji nisu sudije i koje bira Narodna skupština na predlog odbora za pravosudje povećava se s dva na pet, a broj izbornih članova VSS iz reda sudija, koje neposredno biraju sudije, smanjuje se sa šest na pet.

„Kada se tome doda da se predsednik Visokog saveta sudstva bira medju članovima saveta koji nisu sudije i da se odluke donose glasovima najmanje pet članova saveta medju kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva (predsednik ima tzv. ‘zlatni glas’), onda je jasno da odluke mogu biti donete bez ijednog glasa članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija“, upozorio je VSS.

VSS je ocenio da se takvim rešenjem povećava uticaj zakonodavne vlasti na sudstvo, kao i da je ugrožena vladavina prava kao osnovno načelo Ustava.

Kao primedbu naveli su i to što se VSS odredjuje kao državni organ, ali to što se i sudovi definišu kao državni organi amandmanom koji predvidja da „sudska vlast pripada sudovima kao samostalnim i nezavisnim državnim organima“.

„VSS je mišljenja da iz ove definicije treba izbaciti atribut državnim. Postojeći Ustav sudove ne označava kao državne organe, te ne vidimo razlog da u sistemu podele vlasti samo sudovi, kao nosioci sudske vlasti, budu označeni državnim organima“, naveo je VSS.

Za VSS nije prihvatljivo ni da disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar nadležan za pravosudje.

„Ovakvo pravo Ministartva nadležnog za pravosudje kao dela izvršne vlasti nije svojstveno većini demokratskih društava“, naveo je VSS.

VSS je ocenio da Ustav uopšte ne bi trebalo da definiše način izbora sudija i dodao da je ignorisan stav radne grupe prema kojem Pravosudna akademija ne treba da postane ustavna kategorija.

Detaljno mišljenje i sugestije VSS na amandmane Ministarstva pravde objavljeno je na sajtu tog tela.

Predložene amandmane oštro su kritikovala strukovna udruženja, kao i Vrhovni kasacioni sud koji je naveo da je radni tekst Ministarstva pravde neprihvatljiv.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike