YUCOM: Zakon o javnom okupljanju nepotpun i nedovršen, političke stranke ga zloupotrebile
Milan Filipović iz YUCOM-a rekao je danas da je Zakon o slobodi okupljanja nepotpun i nedovršen što se najviše videlo tokom predizborne kampanje u kojoj su političke stranke često bez prijave organizovale skupove.
On je na predstavljanju rezultata istraživanja „Slobodni izbori kroz slobodu okupljanja“ kazao je da je brzim usvajanjem Zakona zakonodavac propustio priliku da uredi jednu tako važnu oblast.
Monitoring sprovodjena zakona obavljen je u nekoliko gradova u Srbiji tokom predizborne kampanje i to u Beogradu, Zrenjaninu, Užicu, Valjevu, Nišu, Negotinu, Bujanovcu i Novom Pazaru.
„Za zakon nisu doneti odgovrajući podzakonski akti. A u periodu predizborne kampanje sloboda okupljanja je bila glavni instrument političkih partija, sindikata i gradjana“, rekao je Filipović.
On je dodao da obilazak škola od strane zvaničnika nije sporno, ali jeste organizovanje skupova ispred škola, bilo da je reč o prijavljenim ili neprijavljenim skupovima.
„Policija je mola da reaguje i spreči te skupove, ali je reakcija nadležnih organa izostala, iako su učesnici nosili stranačka obeležja. To je kažnjivo i prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju“, rekao je Filipović.
U periodu od 4. marta do 24. aprila, rekao je Filipović, bilo je prijavljeno ukupno 3.822 javna okupljanja, od kojih mnogi nisu bili prijavljeni nadležnim organima.
„Javni skupovi koje organizuju državni organi ne podležu obaveznoj prijavi, a to, je u predizbornoj kampanji bilo zloupotrebljeno jer su to u suštini bila javna okupljanja u cilju promocije političkih stranaka“, rekao je Filipović.
Načelnica odeljenja za prava lica lišena slobode i kontrolu primene policijskih ovlašćenja Kancelarije Zaštitnika gradjana Maja Jović izjavila je da Zaštitnik gradjana u 2016. godini nije primio ni jednu pritužbu koja se odnosila na slobodu okupljanja.
Prema njenim rečima, jedino što je Zaštitnik konstatovao jeste propust Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije krajem oktobra 2015, godine, koje nije imalo pripremljen predlog zakona o slobodi okupljanja, a da je početkom 2016. godine nacrt zakona već bio pripremljan za skupštinsku proceduru.
„Zaštitnik je u januaru uputio mišljenje Skupštini Srbije na predlog zakona, jer u njemu nisu uklonjeni nedostaci i to u pogledu odredaba koje se odnose na osnovu ograničenja slobode okupljanja, delotvornost propisanih pravnih sredstava za zašitu slobode okupljanja i propisane novčane kazne koje predstavljaju neproporcionalno sredstvo delovanja i mogu da odvrate gradjane od ostvarivanja tog svog prava na slobodu okupljanja“, reklje Jović.
Ona je dodala i da je zaštitnik gradjana pratio aktuelna okupljanja povodom dogadjaja u Savamali i da je pohvalio postupanje policije u čijem radu nisu primećene nikakve nezakonitosti i nepravilnosti.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM rekao je da bi zbog poglavlja 23 Srbija morala da dokaže da se zakon o javnim okupljanjima poštuje.
Prema njegovim rečima, prilikom donošenja Zakona, koji je usvojen neposredno pre izbora u aprilu, nisu uvažene sve primedbe na nacrt zakona koje je dalo civilno društvo.
„Akcenat je stavljen na diskriminaciju i to da se skupovi zbog nekih razloga zabranjuju. Potrebno je raditi dosta toga na obuci onih koji primenjuju sam zakon, pre svega MUP-a“, rekao je Antonijević.
Na skupu su govorili i Milan Krstev iz odbora za ljudska prava iz Niša i Alisa Halak iz Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, koji su navodili primere u kojima se zakon nije poštovao tokom predizborne kampanje.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.