Za Srbiju u EU 50 odsto građana, raste broj protivnika članstva u Uniji

Oko 50 odsto građana smatra da Srbija treba da postane članica EU dok je broj onih koji se protive članstvu značajno porastao u odnosu na prethodna istraživanja i danas iznosi 37 odsto, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnenja „Aktivizam građana u Srbiji“ koji su danas predstavljeni u Beogradu.

Prema rečima programskog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESiD) Đorđa Vukovića, broj od 50 odsto građana koji podržavaju članstvo zemlje u EU predstavlja „donju amplitudu“ pošto se u istraživanjima sprovedenim 2011. i 2013. godine, taj procenat kretao od 62 do 66 odsto.

„Slične podatke beležimo i kada je reč o podršci ulasku Srbije u NATO. U prethodnim istraživanjima, oko 65 odsto građana je bilo protiv članstva u NATO dok je takvu odluku podržavalo oko 25 odsto. Sada imamo situaciju gde 73 odsto građana kaže da je protiv ulaska Srbije u NATO dok članstvo u toj organizaciji podržava oko 12 odsto a bez stava je 15 odsto građana“, kazao je Vuković.

Kako je naveo, istraživanja sprovedena u poslednjih sedam-osam godina pokazuju da „generalno“ postoji nepoverenje građana prema političkm institucijama ali i nezavisnim telima poput Poverenika za informacije od javnog značaja ili Zaštitnika građana.

„U prethodnom istraživanju, poverenje u Vladu Srbije pokazalo je 35 odsto građana a sada taj broj iznosi 31 odsto. Najveće poverenje i dalje uživa Vojska Srbije, sa 50 odsto, slede Crkva sa 39 odsto i policija sa 38. Dok je 2012. godine poverenje u Narodnu skupštinu imala skoro trećina građana, a u martovskom istraživanju 2015. godine oko 25 odsto, danas je taj procenat smanjen na jednu petinu“, rekao je Vuković koji je dodao da ne postoji konstatno poverenje građana u institucije već da odnos prema njima bitno zavisi od toga ko je na vlasti.

On je istakao i da građani relativno malo poznaju rad Narodne skupštine i poslanika ali i da skoro 50 odsto ispitanika smatra da postojeći izborni sistem ne omogućava da se u punoj meri ostvari volja građana.

„U Srbiji je danas aktuelna priča o reformi političkog sistema, pod kojom se prvenstveno misli na reformu izbornog sistema ali niko nije rekao šta u postojećem sistemu ne valja. Kao njegove prednosti, mogu se navesti činjenice da omogućava da se procenat osvojenih glasova u najvećoj meri prenese u procenat osvojenih mandata, zatim reprezentativnost manjinskih zajednica, njegova primenljivost i jednostavnost glasanja kao i činjenica da nije u suprotnosti sa ključnim načelima međunarodnih standarda o izbornim sistemima, kao što su tajnost glasanja i jednakost prava glasa“, ocenio je Vuković.

Prema njegovim rečima, ključni nedostaci postojećeg izbornog sistema u Srbiji su nedostatak geografske reprezentativnosti pošto 107 opština i gradova nemaju svoje predstavnike u parlamentu, nedostatak neposrednosti između kandidata na izborima i građana koji glasaju za zatvorene liste i činjenica da građanima ne omogućava da sami biraju političku elitu.

„To je ključni nedostatak jer političke stranke a ne građani, odlučuju ko čini elitu, čime se omogućava klasičan sistem negativne selekcije. Jedno od rešenja bi moglo da bude uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema sa 250 izbornih jedinica u kome bi stranački kandidati ulazili u parlament ne na osnovu redosleda na listi već na osnovu uspešnosti u odnu na kandidate sa drugih lista u svojoj izbornoj jedinici“, naveo je Vuković.

Predstavljajući rezultate istraživanja o aktivizmu građana Srbije, izvršni direktor CESiD Bojan Klačar naveo je da 51 odsto građana smatra da Srbije ide u lošem smeru dok njih 28 odsto kaže da se zemlja kreće u dobrom pravcu.

Odgovarajući na pitanje kako trenutno žive, 42 odsto građana je navelo da živi „teško podnošljivo ili nepodnošljivo“ dok su najvažnije probleme naveli nezaposlenost i poboljšanje životnog standarda.

„Upitani na kom mestu se donose odluke o njihovoj budućnosti, po 22 odsto građana je kazalo da te odluke donose premijer ali i strane ambasade u Srbiji. Da o njihovoj budućnosti odlučuju Vlada Srbije i tajkuni, navelo je po 16 odsto ispitanika“, rekao je Klačar.

On je dodao da u Srbiji ima više članova političkih partija nego sindikata kao i da građani ulaze u stranke najčešće iz lične koristi.

„Oko 10 odsto građana je reklo da su članovi partija dok je pet odsto navelo da aktivno učestvuju u stranačkim aktivnostima. Stranački aktivizam je jedini koji je opstao od početka krize dok su isto vreme opali procenti učešća građana u sportskim, hobi organizacijama i slično. Kad je reč o spremnosti da lično učestvuju u rešavanju problema, 40 odsto građana je dalo pozitivan odgovor ali samo 16 odsto njih je potvrdilo da je konkretno učestvovalo u protestima ili pisanju peticija“, naveo je Klačar.

Prema njegovim rečima, 56 odsto građana redovno izlazi na izbore a četvrtina izlazi na većinu izbora.

„Zbog objektivnih razloga na izborima ne učestvuje 22 odsto ispitanika, dok je 17 odsto reklo da je nezainteresovano za politiku i izbore. Navodeći razloge zbog kojih ne žele da se angažuju u politici, više od 50 odsto građana je kazalo da je izgubilo poverenje u stranke i političare, dok je 14 odsto navelo da su apolitični“, kazao je Klačar.

Terensko istraživanje, koje je sproveo CESiD u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Nacionalnim demokratskim institutom, obuhvatilo je 1.000 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova i Metohije, a sprovedeno je u periodu od 10. do 20. juna, metodom lice u lice.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.