najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Zašto? Vlada ponovo odobrila pet puta viši nivo aflatoksina

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku i u narednom periodu će ostati 0,25 mikrograma po litru, odlučeno je u Ministarstvu poljoprivrede a ponovo evidentirano u pravilniku.

Ovogodišnja suša, koja inače pogoduje razvoju mikotoksičnih gljivica u žitaricama, pre svega kukuruzu, razlog je više za takvu odluku, ali je činjenica da postoje i druge metode zaštite.

Narodni poslanik Demokratske stranke Goran Ješić, koji je među prvima reagovao kada se 2012. pojavilo mleko sa većom koncentracijom aflatoksičnih gljivica od do tada dozvoljenih 0,05 mikrograma na litar, tvrdi u razgovoru za Danas da država nije preduzela mere koje je trebalo, s obzirom da je naše područje podložno pojavi toksične gljivice što se u procesu proizvodnje i skladištenja ne može izbeći.

– Kada smo već takvo podneblje, i kada se u sušnim godinama javlja ova gljivica, trebalo je samo da se iskoriste zalihe zdravog roda iz prošle godine, kada je kukuruz bio izuzetnog kvaliteta. Reč je o hemijskom procesu, i kada se utvrdi koncentracija gljivica kod zaraženog kukuruza on se pomeša u određenom procentu sa zdravim kako bi se ukupno prisustvo toksina spustilo na prihvatljiv nivo. Ali pitanje je da li te količine koje se u papirima vode zaista imamo ili su robne rezerve pokradene – kaže Ješić.

Slični tekstovi

Proizvođači, međutim, tvrde da ni koncentracija od 0,5 mikrograma na litar mleka (10 puta veća od evropskog standarda i duplo veća od važeće regulative u Srbiji) ne može da prouzrokuje zdravstvene probleme, što potvrđuju i toksikološke studije Vojnomedicinske akademije. Takođe, radi se o koncentraciji koja je prihvatljiva za tri četvrtine zemalja sveta, a da su među retkima koji zahtevaju niže prisustvo članice EU gde je dozvoljena količina 0,05 mikrograma. Ukoliko bi se taj standard primenio na srpske proizvođače, većina farmi ne bi mogla da obezbedi dovoljne količine hrane od kukuruza evropskog standarda, pa bi i stočni fond i mlekarska industrija ušli u ozbiljnu krizu. S druge strane, pojava aflatoksina pre pet godina značajno je umanjila srpski izvoz a štete što se domaći proizvodi na bazi mleka nisu pojavili na evropskim i ruskom tržištu iznosila je i do 150 miliona evra.

To je bio i razlog da se u prethodnih nekoliko godina menjaju domaća pravila u proizvodnji mleka. Najpre je, kada je “afera aflatoksin” dospela u javnost, “rešenje” pronađeno tako da se krajem februara 2013. izmenio pravilnik i umesto 0,05 dozvoljena koncentracija “popela” na 0,5. Reakcije potrošača nisu bile nežne, pa su gubici mlekara zabeleženi i na domaćem tržištu. Početkom jula naredne godine dozvoljena granica spuštena je na evropski standard od 0,05, ali je svega 15 dana docnije pronađen kompromis, i pravilnik opet izmenjen, a nivo aflatoksina ograničen na 0,25 ili pet puta više nego u EU, a upola niže nego na preostalom međunarodnom tržištu. I u januaru 2015. pokušano je da se ove granice vrate na 0,05 ali je to trajalo svega desetak meseci, kada je ponovo postala prihvatljiva koncentracija od 0,25 mikrograma, koja se održava do danas.

(Danas)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike